Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 576/2021 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. Zakon) Vrhovni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog Zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 ST 664/2018 od 18.04.2018. godine, usvojen je prigovor tužilje i utvrđeno da je u postupku stečaja nad HK „Viskoza“ AD „Svila“ DOO Loznica koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu pod brojem St 50/2010 povređeno pravo tužilje na suđenje u razumnom roku i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema ovog rešenja preduzme sve mere i radnje koje su potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Navedeni stečajni postupak pokrenut je 19.06.2009. godine, a dana 02.10.2009. godine, donet je zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja nakon čega su održana dopunska ispitna ročišta, te je stečajno veće donelo rešenje o delimičnoj deobi stečajne mase 31.07.2013. godine. Navedenim zaključkom o listi potraživanja od 02.10.2009. godine, u četvrtom isplatnom redu pod rednim brojem 120 utvrđeno je potraživanje pravnog prethodnika tužilje BB u iznosu od 75.156,00 dinara, a na osnovu izveštaja Privrednog suda u Valjevu i izveštaja o neizmirenim potraživanjima poverilaca, utvrđeno je da neizmireno potraživanje pravnog prethodnika tužilje iznosi ukupno 72.156,00 dinara, od čega je glavni dug 43.995,00 dinara i kamata 28.161,00 dinar, koja je obračunata konformnom metodom. Utvrđeno potraživanje u skladu sa odlukom Ustavnog suda od 12.07.2012. godine iznosi 66.179,00 dinara od čega je glavni dug 40.995,00 dinara i kamata obračunata u iznosu od 22.184,00 dinara. Potraživanje pravnog prethodnika tužilje se odnosi na potraživanje iz radnog odnosa, a stečajni dužnik je društvo koje posluje sa većinskim društvenim kapitalom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu imovinske štete prouzorokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu imovinske štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade imovinske štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri utvrđivanju visine ove štete.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tuženu obavezali da tužilji naknadi imovinsku štetu u iznosu utvrđenom Zaključkom stečajnog suda od 02.10.2009. godine (ukupno 72.156,00 dinara) a što čini nenaplaćeno potraživanje na ime glavnog duga u iznosu od 43.995,00 dinara i kamatu obračunatu konformnom metodom u iznosu od 28.161,00 dinar. Po nalaženju nižestepenih sudova odluka Ustavnog suda Iuz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ 73 od 27.07.2012. godine) kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „Primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom, ne može se primeniti u konkretnom slučaju, jer je navedeni Zaključak donet pre donošenja i objavljivanja navedene odluke Ustavnog suda.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova po shvatanju Vrhovnog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 ... 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata konformnom metodom koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja, tako što je utvrđeno potraživanje tužilje u skladu sa odlukom Ustavnog suda od 12.07.2012. godine, u iznosu od 66.179,00 dinara od čega je glavni dug 43.995,00 dinara i kamata obračunata prostim interesnim računom u iznosu od 22.184,00 dinara. Zato je Vrhovni sud delimično preinačio nižestepene presude tako što je odbio zahtev za iznos od 5.977,00 dinara, kao razliku dosuđenog i iznosa tužiljinog potraživanja utvrđenog na izložen način (ukupno 66.179,00 dinara).

Zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji je odbijen imajući u vidu njen delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku primenom članova 165. stav 1. i 2. i 153. stav 2. ZPP.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić