.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1029/2021
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Milović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu, čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2438/20 od 04.11.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2438/20 od 04.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2438/20 od 04.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 484/17 od 26.06.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete plati: 307.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 127.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 420.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sve sa zakonskom kamatom počev od 26.06.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke (u iznosima i sa kamatom bliže određenim ovim stavom izreke), a stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 181.140,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2438/20 od 04.11.2020. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke, odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prav, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu koju je pretrpeo usled pada u bolnici za vreme hospitalizacije. Pobijanom odlukom delimično je usvojen tužbeni zahtev, nakon što su sudovi utvrdili da postoji osnov odgovornosti tužene i pravo tužioca na naknadu tražene materijalne štete, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužena ne ukazuje na drugačije pravnosnažne odluke sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 17.11.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 854.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
