Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilaca S.P., M.P. i L.P., koju zastupa privremeni staratelj tužilac S.P., svi iz Č., čiji je zajednički punomoćnik LJ.N., advokat iz Č., protiv tužene S.J. iz P., čiji je punomoćnik M.A., advokat iz P., radi nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž2 1/2015 od 26.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Čačku Gž2 1/2015 od 26.08.2015. godine i rešenje Osnovnog suda u Čačku P2 130/14 od 18.03.2015. godine i predmet VRAĆA Osnovnom sudu u Čačku na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž2 1/2015 od 26.08.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Čačku P2 130/14 od 18.03.2015. godine, kojim je, stavom prvim izreke, odbačena tužba tužilaca protiv tužene kojom je traženo da se prema tuženoj utvrdi da je vršila nasilje u porodici prema tužiocima, kao nedozvoljena, a stavom drugim izreke, obavezani su tužioci kao solidarni dužnici da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 185.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 420. stav 2., u vezi člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14) i člana 208. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/2005), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su 07.10.2013. godine podneli Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv tužene, bivše supruge tužioca S.P. i bivše snahe tužilaca M.P. i L.P. i tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi da je tužena vršila nasilje u porodici prema tužiocima, da joj se naloži da se iseli iz kuće u kojoj živi, a koja se nalazi u Č., u Ul. ... br. ..., da se tuženoj zabrani da se približava tužiocima na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i da joj se zabrani da dalje uznemirava tužioce. Predloženo je da navedene mere zaštite od nasilja u porodici traju godinu dana od dana donošenja presude. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 18.03.2015. godine tužioci su naveli da se tužena sredinom februara 2014. godine iselila iz porodične stambene zgrade u kojoj je do tada stanovala i da od tada nema nikakav kontakt sa tužiocima, pa su povukli tužbu u delu kojim je traženo izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, a punomoćnik tužene je prihvatila povlačenje tužbe u navedenom delu.

Polazeći od navedenih činjenica nižestepeni sudovi su smatrali da tužba za utvrđenje da je učinjeno nasilje u porodici nije dozvoljena ukoliko ne sadrži i zahtev za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, pa je iz tog razloga prvostepeni sud tužbu tužilaca odbacio, a drugostepeni sud takvo rešenje potvrdio.

Osnovano se revizijom pobijaju odluke nižestepenih sudova.

Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Citirana zakonska odredba podrazumeva da se u sporu o zaštiti od nasilja u porodici pre određivanja mere zaštite od nasilja u porodici uvek prethodno ispituje i utvrđuje da li je nasilje počinjeno, odnosno da li se jedan član porodice prema drugom članu porodice ponašao na način predviđen odredbama člana 197. stav 1. i 2. Porodičnog zakona. Kad utvrdi da je nasilje u porodici počinjeno, sud zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja odlučuje da li će odrediti mere zaštite od nasilja u porodici. Na ovakav zaključak upućuje i odredba člana 287. stav 2. Porodičnog zakona, shodno kojoj sud može odrediti i meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.

Prilikom odlučivanja nižestepeni sudovi nisu imali u vidu navedene odredbe Porodičnog zakona i nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu, pa će iz tog razloga u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je tužena izvršila nasilje u porodici prema tužiocima u smislu člana 197. stav 1. i 2. Porodičnog zakona i zavisno od utvrđenog činjeničnog stanja doneće novu odluku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.