Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, navedeni tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 371. stav 1. u vezi člana 3. stav 3. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, jer odluke nižestepenih sudova nisu zasnovane na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA, tuženi VV i tužena ĐĐ u toku 1986. godine nasledili su kat.parc. br. .. KO Užice od svojih pravnih prethodnika. Između njih postignut je dogovor da se na ovoj parceli izgradi stambeni objekat koji će se sastojati od suterena sa tri garaže i tri sprata (za svakog od njih po jedna garaža i po jedan sprat). Tužioci su uz saglasnost tuženih u toku 1990. godine započeli izgradnju spornog objekta. Tuženi nisu bili zainteresovani za izgradnju dela svog objekta, pa su tužioci isključivo svojim sredstvima i radom izgradili temelj objekta i suteren koji se sastoji iz tri garaže sa kotlarnicom, a na prvom spratu su sagradili stan površine 106,14 m2. Garažu u prizemlju, koja se nalazi sa južne strane objekta, tužioci su opremali za potrebe stanovanja. Tuženi se nisu protivili izvođenju navedenih radova. Zbog odstupanja od projekta i građevinske dozvole (rešenje Opštinske uprave Užice od 10.10.1988. godine) prilikom izgradnje odobrenog objekta, tuženi su dali saglasnost da tužioci mogu legalizovati predmetnu nepokretnost, koja se sastoji od renovirane garaže u suterenu (sada prizemlje) i stana u prizemlju (sada sprat). Rešenjem Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinskopravne poslove Grada Užice, Odeljenja za legalizaciju objekta od 27.07.2012. godine, konstatovano je da su investitori (ovde tužioci i tuženi) nadležnom organu opštinske uprave podneli zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za građevinski objekat izgrađen na kat.parc. br. .. KO Užice. Rešenjem od 28.02.2019. godine naknadno je izdata građevinska dozvola za stambeni objekat spratnosti PR + 1SP (prizemlje) + sprat, površina pod objektom 130 m2. Navedeni stambeni objekat uknjižen je kao objekat sa odobrenjem za gradnju u LN br. .. KO Užice na sve tužene i tužioce kao nosioce prava susvojine sa po 1/6 idealnih delova.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, utvrđeno je da je sporni objekat izgrađen na kat.parc. br. .. KO Užice, da je rešenjem Opštinske uprave od 28.02.2019. godine izdata građevinska dozvola, kao i da su dimenzije objekta 10,05 m2 h 9,95 m, spratnosti izgrađenog i legalizovanog objekta – prizemlje + sprat – dimenzije objekta u okviru dimenzije 11,62m h 11,43m.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev ocenivši da su ispunjeni uslovi iz člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO) za sticanje prava svojine na spornoj nepokretnosti zaključivši da su tužioci uz saglasnost tuženih isključivo svojim radom i novčanim sredstvima, a prema ranije postignutom dogovoru, kojim su tuženi dali tužiocima zemljište za izgradnju, sagradili predmetni objekat, a tuženi se tome nisu usprotivili.

Po oceni Vrhovog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 115/2005) propisano je da se po samom zakonu pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom, dok je odredbom člana 22. propisano da lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar (stav 1).

Saglasno navedenom, opšti je princip imovinskog prava sadržan u citiranim odredbama da se pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari odnosno da lice, odnosno lica, koja svojim materijalom i svojim radom, a sa time se može izjednačiti i svojim sredstvima, izrade novu stvar, stiču pravo svojine na tu stvar. U konkretnom slučaju, tužioci su uz saglasnost tuženih u toku 1990. godine započeli izgradnju spornog objekta koji su isključivo svojim sredstvima i radom izgradili i to: temelj objekta i suteren koji se sastoji iz tri garaže sa kotlarnicom, da su garažu u prizemlju (koja se nalazi sa južne strane objekta) opremali za potrebe stanovanja, a na prvom spratu su sagradili stan površine 106,14 m2, te da se tuženi nisu protivili izvođenju navedenih radova. Tuženi se nisu protivili izvođenju navedenih radova, a zbog odstupanja od projekta i građevinske dozvole izdate rešenjem od 10.10.1988. godine, tužioci i tuženi nadležnom organu opštinske uprave podneli su zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za građevinski objekat izgrađen na kat.parc. br. .. KO Užice, a rešenjem od 28.02.2019. godine naknadno je izdata građevinska dozvola za stambeni objekat spratnosti PR + 1SP (prizemlje) + sprat, površina pod objektom 130 m2. Navedeni stambeni objekat uknjižen je u LN br. .. KO Užice na tužene sa određenim udelima. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključivši da su tužioci postali suvlasnici na predmetnoj nepokretnosti na osnovu gradnje na tuđem zemljištu isključivo svojim radom i novčanim sredstvima, prema ranije postignutom dogovoru sa tuženima koji su im dali zemljište za izgradnju, čemu se tuženi nisu protivili, na osnovu članova 21. i 24. ZOSPO.

Neosnovan je navod revizije da se radi o nezavršenom objektu, koji zato ne može biti ni predmet prava svojine kako u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tako ni u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, budući da nema upotrebnu dozvolu. Naime, utvrđeno je da je rešenjem Opštinske uprave od 28.02.2019. godine izdata građevinska dozvola, kao i da su dimenzije objekta 10,05 m2 h 9,95 m, spratnosti izgrađenog i legalizovanog objekta – prizemlje + sprat – dimenzije objekta u okviru dimenzije 11,62m h 11,43m. Ovaj objekat je kao takav (kao objekat sa građevinskom dozvolom) upisan u katastar nepokretnosti. Činjenica da za predmetni stambeni objekat nije izdata upotrebna dozvola nema značaja za spor o utvrđenju prava svojine kao u ovom slučaju, kojim se uređuju međusobni odnosi sticalaca na podignutom objektu jer se istim ne menja status takvog objekta.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da se revizijom ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu članova 153 i 154. ZPP-a.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić