.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 10353/2022
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 14528/18 od 20.04.2022. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 14528/18 od 20.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv Višeg suda u Beogradu Gž 14528/18 od 20.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25550/13 od 20.04.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 08.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene invalidnine za period od 01.04.2010. godine do 30.06.2017. godine, isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od 01.04.2003. godine do 31.03.2010. godine, isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog za prekid postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.150,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 20.04.2018. godine do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 14528/18 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25550/13 od 20.04.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 08.05.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćene lične invalidnine tužiocu. Pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je njegov zahtev usvojen i u delu kojim je njegov zahtev odbijen, nakon što su sudovi utvrdili u kojem delu je tužiočevo potraživanje zastarelo, a u kojem nije zastarelo. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pripadajućoj kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 15.05.2013. godine. Vrednost predmeta spora je 282.609,75 dinara i postupak je vođen po pravilima u sporu male vrednosti.
Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
