Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10363/2022
04.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca „EPS DISTRIBUCIJA“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vojislav Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Vorgić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2837/19 od 07.04.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2837/19 od 07.04.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2837/19 od 07.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6566/2017 od 22.04.2019. godine, platni nalog Osnovnog suda u Novom Sadu Pl. 750/2016 od 15.11.2016. godine ukinut je u celosti, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati 146.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2016. godine do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 94.620,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 2837/19 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP (u reviziji pogrešno naveden član 395. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tražene pravne zaštite je naknada za neovlašćeno korišćenje električne energije, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili, tako što su usvojili zahtev tužioca, primenom člana 198. Zakona o energetici i člana 47. stav 2, člana 54, 62. i 63. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električne energije. O pravu tužioca i visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava kao i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi porpisani članom 404. stav 1. ZPP, i sa kojih razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.