Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 441/2022 od 13.04.2022. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Pirotu, ispravljena rešenjem istog suda, u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

Prema razlozima drugostepene presude, u konkretnom slučaju ustanovljena je stvarna službenost u korist tužene odlukom državnog organa u smislu odredbe člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je da tužena može da koristi svoje povlasno dobro bez postavljenih kanalizacionih cevi preko parcele tužilje, ali bi to podrazumevalno nesrazmerno velike troškove i znatne poteškoće pa ustanovljavanje službenosti na parceli tužilje kao poslužnom dobru predstavlja celishodno rešenje ovog faktičkopravnog pitanja.

Revizijskim navodima tužilje osporava se utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije. Tužilja ne ukazuje na pravno relevantne razloge za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Načelo restrikcije od kog se polazi prilikom ustanovljavanja stvarne službenosti tumači se u svakom konkretnom slučaju, polazeći od svih utvrđenih činjenica. Pobijanom drugostepenom presudom je na temelju utvrđene činjenice da bi korišćenje poslužnog dobra bez ustanovljavanja stvarne službenosti na poslužnom dobru bilo skopčano sa velikim troškovima i znatnim teškoćama, utvrđeno da je neophodno konstituisati stvarnu službenost na parceli tužilje i to na način koji je najekonomičniji i kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro u smislu odredbe člana 150. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pravnom pitanju.

Nisu ispunjeni ni drugi zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, u smislu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilje u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Vrednost pobijenog dela presude i po tužbi i po protivtužbi iznosi 10.000,00 dinara. Sledi da protiv navedene drugostepene presude nije dozvoljena revizija jer ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje.

U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tužilje kao nedozvoljenu, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić