Odlučujući o reviziji tužioca u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG, kao primalac izdržavanja, zaključila je sa svojim unucima, ovde tuženima, kao davaocima izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu dana 24.12.1999. godine. Navedenim ugovorom davaoci izdržavanja obavezali su se da primaoca izdržavanja doživotno izdržavaju, hrane, odevaju, participiraju u troškovima života i posle smrti sahrane po mesnim običajima. Primalac izdržavanja se obavezala da tuženima za pruženo izdržavanje ostavi u svojinu i nasleđe po ½ idealnog dela trosobnog stana broj ..., površine 76m2, na ... spratu stambene zgrade u ulici ... br. ... (sada ...) u ..., čiji je isključivi vlasnik, kao i pokretne stvari taksativno navedene u ugovoru. Sada pok. GG živela je sama u stanu svog sina, ovde tužioca, do 2002. godine do kada je on učestvovao u njenom izdržavanju tako što je slao novčane uplate iz ... gde je živeo. Počev od 2002. godine, narednih osam godina, živela je u svom stanu u ulici ... broj ... u ..., u zajedničkom domaćinstvu sa tuženima i njihovom majkom DD. Dva meseca pred smrt, smeštena je u dom za stara lica u ... jer joj je usled starosti i bolesti bila neophodna posebna medicinska nega i briga medicinskog osoblja. Troškove smeštaja u domu za dva meseca u iznosu od 700 evra platili su tuženi. Pok. GG preminula je dana ...2010. godine u 88. godini života. Bila je finansijski obezbeđena jer je primala porodičnu penziju u visini od oko 500 evra, koja joj je priznata 1996. godine. Tuženi su se adekvatno brinuli o njoj, nabavljali lekove, vodili je kod lekara, kuvali i svakodnevno se starali i pružali joj potrebnu brigu i pažnju. Zajednički su kupovali hranu i odeću i plaćali komunalije, jer su funkcionisali kao jedna porodica. Nakon njene smrti sahranili su je u skladu sa mesnim običajima i snosili troškove sahrane. Za vreme trajanja ugovora o doživotnom izdržavanju tužena VV radila je u ... u periodu od 2002. do 2005. godine, a nakon toga privatno kao ... . Tuženi BB radio je privatne poslove, a od 2009. godine radi u ... . Tužilac nije bio u kontaktu sa svojom majkom u periodu od 2002. do 2009. godine, a ni njen drugi sin, otac tuženih, nije imao stalni kontakt sa njom. Veštačenjem je utvrđeno da je sada pok. GG u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bila poslovno sposobna i sposobna da odlučuje o svojim pravima i obavezama.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev (primarni i eventualni). Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za utvrđenje ništavosti, niti za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Članom 194. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95, 101/03), propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Ako šta drugo nije ugovoreno obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće i odgovarajuću negu u bolesti i starosti,troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju u svemu zaključen u skladu sa članom 194. Zakona o nasleđivanju, da su ugovorne strane imale ozbiljnu volju i nameru da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju, te da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, a nema ni drugih razloga koji bi vodili ništavosti ugovora iz člana 103. istog zakona. Namera ugovornih strana je bila da se tuženi staraju o pok. GG, pre svega tako što će joj pružiti potrebnu brigu i pažnju zbog starosti i participirati u troškovima njenog života (što su oni i činili), a da kao naknadu za to posle njene smrti steknu pravo svojine na stanu koji je predmet ugovora.Nisu ispunjeni ni uslovi za raskid ugovora propisan odredbom člana 124. ZOO jer su tuženi zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju izvršavali u potpunosti (na način kako je to predviđeno odredbom člana 1. ugovora). Brinuli su o primaocu izdržavanja sa kojom su živeli u zajedničkom domaćinstvu, svakodnevno su se o njoj starali, pružali joj potrebnu negu i pažnju, zajednički kupovali hranu, plaćali komunalije, a nakon smrti su je sahranili u skladu sa mesnim običajima.

S toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodi revizije kojima se ukazuje da je primalac izdržavanja bila dobro situirana, u potpunosti pokretna i sposobna da se sama o sebi brine, kao i da u trenutku zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju 1999. godine nije postojala zajednica života između nje i tuženih i da ista nije predviđena ugovorom, bili su predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda te nisu posebno obrazlagani.

Navodi revizije kojima se dovodi u pitanje izvršavanje ugovora od 1999. do 2002. godine ne utiču na drugačije presuđenje jer je primalac izdržavanja, u slučaju da je bila nezadovoljna ponašanjem tuženih, imala mogućnost da traži raskid ugovora, što nije učinila, već je zasnovala zajednicu života sa tuženima koji su ugovorne obaveze u potpunosti izvršili.

Ostalim navodima revizije se u stvari osporava utvrđeno činjenično stanje koje ne može biti revizijski razlog u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Tužiocu ne pripadaju revizijski troškovi, imajući u vidu da sa izjavljenom revizijom nije uspeo.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić