Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., BB iz ..., VV i GG iz ..., čiji je punomoćnik Života Milošević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Kruševca, čiji je zakonski zastupnik Gradski pravobranilac Grada Kruševca, radi utvrđivanja naknade, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 4578/21 od 02.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 23.03.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija predlagača, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Kruševcu Gž 4578/21 od 02.12.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R1 77/18 od 09.11.2020. godine obavezan je protivnik predlagača Grad Kruševac da predlagačima AA u kvoti od 1/3, BB u kvoti od 1/3, VV i GG u kvoti od 1/3, kao pravnim sledbenicima ranijeg vlasnika sada pokojnog DD, bivšeg iz ..., po osnovu naknade za oduzeto i otuđeno građevinsko zemljište izvan građevinskog područja i to KP br. .., pašnjak 3. klase površine 1.62,36 ha, KP br. .., pašnjak 3. klase površine 1.12,45 ha, KP br. .., njiva 4. klase površine 14,46 ari, isplati ukupan iznos od 36.057.880,00 dinara i to predlagaču AA iz Beograda iznos od 12.019.293,30 dinara, BB iz ... iznos od 12.019.293,30 dinara, VV i GG iznos od 12.019.293,30 dinara, naknada utvrđena u ovom stavu ima se isplatiti u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti odluke sa kamatom u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dospelosti svake rate do isplate, sve po osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa uprave Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za povraćaj zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu PZF i komfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda od 09.03.2017. godine (stav prvi izreke). Obavezan je protivnik predlagača da predlagačima AA i BB naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 893.375,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 4578/21 od 02.12.2021. godine, potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R1 77/18 od 09.11.2020. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R1 77/18 od 22.01.2021. godine u stavu prvom izreke, a žalba predlagača i protivnika predlagača u tom delu su odbijene kao neosnovane (stav prvi izreke). Ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R1 77/18 od 09.11.2020. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R1 77/18 od 22.01.2021. godine u stavu drugom izreke, u delu odluke o troškovima vanparničnog postupka i spisi predmeta u tom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba vanparničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača je odgovorio na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud ocenio je da je revizija predlagača dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa je ispitao i pobijano rešenje na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident ukazuje na bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi člana 396. ZPP i navodi da je drugostepeni sud propustio da oceni relevantne žalbene navode koji su ukazivali na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 331, 271, 124 – 127, 315, 273. ZPP.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja i stanja u spisima proizlazi da je u vanparničnom postupku sud utvrdio visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost na osnovu nalaza i mišljenja veštaka Miroljuba Vasića. Predlagači su osporili nalaz i mišljenje veštaka Miroljuba Vasića i dostavili nalaz i mišljenje veštaka Nebojše Gajića i predložili da se veštak Miroljub Vasić sasluša u prisustvu stručnog lica Nebojše Gajića i da sud izvede dokaz čitanjem nalaza i mišljenja veštaka Nebojše Gajića u smislu odredbe člana 271. Zakona o parničnom postupku. Međutim, prvostepeni sud je taj predlog odbio jer se svi dokazi izvode po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 134. ZVP. Predlagači su kao žalbeni razlog izneli bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 271. ZPP, ali drugostepeni sud nije u smislu odredbe člana 396. stav 1. ZPP nije ocenio bitne žalbene navode.

Nižestepeni sudovi su odlučili o visini naknade za eksproprisanu nepokretnost na osnovu dokaza koje su izveli po službenoj dužnosti uključujući i veštačenje.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer nije ocenio relevantne žalbene navode. Žalbeni navodi su bili relevantni, jer u postupku utvrđivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnost prvostepeni sud je odbio predlog da se pročita privatna isprava koja sadrži nalaz i mišljenje veštaka Nebojše Gajića iz ..., predlog da se pročita privatna isprava koja sadrži dopunski nalaz i mišljenje veštaka Nebojše Gajića, predlog da se izvede dokaz neposrednim saslušanjem veštaka Miroljuba Vasića u prisustvu veštaka Nebojše Gajića shodno odredbi člana 271. ZPP u vezi člana 30. ZVP, kao i predlog da se obavi izvođenje dokaza obnovljenim veštačenjem od strane Zavoda za sudska veštačenja sa sedištem u Novom Sadu, jer po stavu prvostepenog suda, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, naknada je utvrđena u svemu shodno procenjenoj tržišnoj vrednosti prema nalazu veštaka, pa izvođenje napred navedenih dokaza po oceni suda vodi daljem prolongiranju postupka. Uz to, izvođenje navedenih dokaza ne bi vodilo drugačijem činjeničnom utvrđenju, a takođe je stav suda da u ovoj vrsti postupka ne postoji mogućnost da shodno bude primenjeno pravilo iz člana 261. ZPP po kome učesnik u postupku može da podnese privatnu ispravu koja sadrži nalaz i mišljenje veštaka koga je angažovao radi utvrđivanja činjenica za koje je potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže, te da se izvede dokaz čitanjem priložene isprave, te samim tim nemogućnost da se odredi izvođenje dokaza usaglašavanjem nalaza i mišljenja angažovanog veštaka sa veštakom koga je učesnik u postupku angažovao, a sve iz razloga što se veštačenje određuje po službenoj dužnosti i sam postupak se vodi po službenoj dužnosti shodno odredbi člana 134. ZVP.

Odredbom člana 136. stav 2. ZVP propisano je da sud na ročištu izvodi dokaze koje učesnici predlože, ako su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi može odrediti i veštačenje.

Članom 11. ZVP predviđeno je da sud odlučuje o zahtevima učesnika na osnovu rasprave na ročištu samo u slučajevima kada je to ovim ili drugim zakonom određeno, ili kada oceni da je održavanje ročišta potrebno radi razjašnjenja ili utvrđivanja odlučnih činjenica.

U vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, sud na ročištu izvodi dokaze koji su od značaja prilikom određivanja naknade, a imajući u vidu prirodu eksproprisane nepokretnosti. Na usmenoj raspravi do punog izražaja dolazi raspravni princip i princip obostranog izjašnjavanja. Sud po službenoj dužnosti utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o naknadi i prikuplja potrebne dokaze po službenoj dužnosti. Postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost jeste dvostranački postupak, obzirom da u postupku učestvuju dve strane, korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik. Vanparnični postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost je nepravi vanparnični postupak, obzirom na to da se radi o postupku u kojem ipak postoje suprotstavljeni interesi učesnika u sporu koji bi se mogao rešiti u parničnom postupku, ali zakonodavac predviđa da se on rešava u vanparničnom postupku. Ovaj postupak je hitan i pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. U vanparničnom postupku nije sporno postojanje eksproprisane nepokretnosti, već se u postupku utvrđuje visina naknade eksproprisane nepokretnosti. Vanparnični postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost je kognicioni postupak, obzirom da sud u toku postupka izvodi dokaze koje učesnici predlože, ali i dokaze koje pribavlja po službenoj dužnosti. Sud može po potrebi da odredi veštačenje radi određivanja oblika i visine naknade za eksproprisanu nepokretnost što je propisano članom 136. ZVP.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, kada je sud odlučio da odredi veštačenje radi utvrđivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnost dužan je da shodno primenjuje odredabe Zakona parničnom postupku koje regulišu izvođenje dokaza veštačenjem. Stranke imaju pravo da na ročištu predlože da se izvedu dokazi koji su od značaja za određivanje ove naknade. U situaciji kada je sud odredio veštačenje dolazi do shodne primene odredaba članova Zakona parničnom postupku koje se odnose na određivanje izvođenja dokaza veštačenjem, pa kako se radi o dvostranačkom vanparničnom postupku u kojem važi načelo dispozicije i raspravno načelo, neophodno je bilo dozvoliti predlagačima da u prisustvu stručnog lica saslušaju veštaka.

U tom smislu je drugostepeni sud propustio da oceni bitne žalbene navode zbog čega je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i ponovo odlučiti o žalbama predlagača i protivnika predlagača.

Iz svega iznetog, na osnovu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić