.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10509/2023
12.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković advokat iz ..., protiv tuženih Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3477/21 od 24.10.2022. godine, u sednici veća održanoj 12.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3477/21 od 24.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3477/21 od 24.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 12691/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da na ime naknade štete po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije za period od oktobra 2017. godine do juna 2020. godine solidarno isplate tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da solidarno naknade tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, otkazano je ročište zakazano za 25.02.2021. godine.
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3477/21 od 24.10.2022. godine preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 12691/20 od 11.02.2021. godine tako što je obavezan tužilac da naknadi tuženima troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužlac je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. To pravno sredstvo se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje i protiv drugostepenog rešenja kojim se pravnosnažno okončava postupak u sporu u kojem ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Tužilac posebnom revizijom pobija drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka u sporu u kojem su tuženi priznali tužbeni zahtev.
U ovom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. O troškovima postupka u kojem je tuženi priznao tužbeni zahtev odlučuje se u svakom konkretnom slučaju, primenom člana 153. stav 1. ZPP, prema uspehu stranaka u sporu, sa izuzetkom predviđenim u članu 156. tog zakona. Prema toj odredbi, tužilac je dužan da naknadi tuženom parnične troškove ako su kumulativno ispunjena dva uslova: da tuženi nije dao povod za tužbu i da je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tužilac je podneo tužbu nakon javnog poziva od 01.09.2020. godine, upućenog svim korisnicima komunalnih usluga za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade, koja se potražuje u ovom sporu. Upućenim javnim pozivom predupređena je potreba za vođenjem sudskog spora o tom potraživanju, odnosno tuženi su na taj način isključili povod za podnošenje tužbe, a odmah po prijemu tužbe su priznali tužbeni zahtev.
U takvoj situaciji, drugostepeni sud je pravilno zaključio da su kumulativno ispunjena oba uslova iz člana 156. ZPP. Zbog toga je i preinačio rešenje nižestepenog suda o troškovima postupka i primenom označene odredbe obavezao tužilju da naknadi tuženima parnične troškove. Navedena odredba je jasna i razumljiva, i ne zahteva posebno niti novo tumačenje. S tim u vezi, ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu pravno shvatanje koje je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja koje je inicirao prvostepeni sud povodom ovih spora.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. i člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Označenom odredbom, koja se nalazi u delu Zakona o parničnom postupku kojim je uređen poseban postupak u sporovima male vrednosti, isključena je primena opšte odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. tog zakona.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
