Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA, sa ..., ... – ..., čiji je punomoćnik Slobodan Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog BB sa ..., čiji je punomoćnik Dobrila Miletić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 363/19 od 21.10.2019. godine, u sednici održanoj dana 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 363/19 od 21.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 363/19 od 21.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1278/17 od 10.04.2019. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 100.000,00 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova za strah iznos od 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti iznos od 30.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.04.2019. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženom kojim je tražila da joj tuženi na ime pretrpljenih fizičkih bolova plati iznos od još 10.000,00 dinara, na ime duševnih bolova za pretrpljeni strah plati iznos od još 20.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti iznos od još 20.000,00 dinara, kao i u pogledu zakonske zatezne kamate od dana podnošenja tužbe do presuđenja, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 78.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 363/19 od 21.10.2019. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, a žalba tuženog odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), a radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Naime, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na doprinos tužilje nastanku štete zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i visina dosuđene naknade štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Osim toga, pozivanje tuženog na pravnosnažnu sudsku odluku različite sadržine, ne ukazuje na drugačiji pravni stav i drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, kao i ocena osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete i njena visina, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 21.11.2017. godine, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 150.000,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju primenom člana 154 stav 1 ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić