Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Stefan Nešić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1575/18 od 21.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1575/18 od 21.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1575/18 od 21.12.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 180/17 od 16.01.2018. godine, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznose kao u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1575/18 od 21.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u pogledu odluke o glavnoj stvari.
Drugim stavom izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14).

Prema odredbama člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Prema stanju u spisima, tužilja je kao izvršni poverilac protiv tužene kao izvršnog dužnika pokrenula izvršni postupak 2005. godine koji nije pravnosnažno završen, pa je sud rešenje R4 i br.526/17 od 27.05.2016. godine utvrdio da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br.1454/08. S obzirom na izloženo, materijalno pravo je pravilno primenjeno, kada je tužilji dosuđena imovinska šteta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u vezi sa članom 154. stav 3., 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima. Kako u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci rešenja u prvom stavu.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, koje je prema vrednosti spora navedeno u uvodu prvostepene presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, primenom čl.413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja u drugom stavu.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2., a u vezi sa čl. 154. ZPP, prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić