.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1053/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda PIO, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 565/19 od 29.08.2019. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 565/19 od 29.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 565/19 od 29.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24934/15 od 22.11.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda, pa je stavom drugim delimično usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, za period od 01.11.2012. do 30.09.2018. godine, plati ukupno 61.077,31 dinar sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate (visina iznosa i datumi dospeća su bliže određenim ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete, za isti period, preko iznosa dosuđenih stavom drugim izreke, plati još 606.829,50 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime neisplaćenih penzija u periodu od 01.03.1999. do 31.10.2012. godine plati ukupno 779.504,73 dinara sa pripadajućom kamatom na pojedinačne mesečne iznose. Stavom petim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom sporu, a stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 90.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je zahtev za kamatu na troškove postupka od pravnosnažnosti do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 565/19 od 29.08.2019. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i šestom izreke, a odbijena je i žalba tužilje i prvostepena odluka potvrđena u stavu trećem i četvrtom izreke. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, u delu koji se revizijom pobija, delimično je odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na ime neisplaćenih penzija u spornom periodu, i to za period za koja potraživanja tužilje nisu zastarela i u visini iznosa administrativne penzije koju je tužilja ostvarila i koja joj je, u istom periodu, isplaćivana na teritoriji Kosova. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi prilikom odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva, odnosno visinu penzije koju je tuženi u obavezi da plati tužilji ali i istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, cenili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda, izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu uz reviziju nisu dostavljene drugačije pravnosnažne ili revizijske sudske odluke, koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.11.2015. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.386.334,23 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja, od 121,2458 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 11.434,08 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
