Tuženi JVP „Srbijavode“ je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova povodom tog odgovora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija tužioca AA nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 308. i 314. ZPP, jer je drugostepeni sud odlučivao bez rasprave, pa povrede nisu učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, iz kog razloga se revizija može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP. Ovim navodima se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje što prema izričitoj odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA je 23.02.2011. godine teško stradao i zadobio povrede opasne po život od strujnog udara u trafo stanici „ĐĐ“ u ... . U januaru 2011. godine, posle Srpske Nove godine predmetna trafostanica je bila u radnom stanju, ograđena pletenom žicom sa dodatkom u vidu bodljikave žice i imala je tablu upozorenja da se radi o objektu visokog napona, odnosno ispunjavala je sve bezbednosne uslove koji su neophodni za takav objekat. Pored spornog objekta trafostanice nalazilo se još nekoliko takvih objekata u nizu koji su istog tipa i služe u istu svrhu, čija namena je tužiocu bila poznata, a na ovu lokaciju u blizini svoje kuće došao je u večernjim časovima noseći ranac sa alatom, kako ga ne bi videle komšije u cilju prisvajanja limova, što ukazuje na postojanje svesti o nedozvoljenosti takve radnje. Tužilac je i pre kritičnog događaja, nekoliko puta sa sinovcem EE odlazio na istu lokaciju radi odnošenja limova u cilju prodaje. Dana 22.08.2011. godine Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu je protiv tužioca AA podnelo optužnicu Kt 607/11 navodeći da je u periodu od početka januara do 23.02.2011. godine u ... u više navrata, po prethodnom dogovoru zajedno sa maloletnim EE, obijanjem zatvorenog prostora, oduzimao vlasništvo oštećenog AD „Vodoprivreda“ iz Smederevske Palanke u vrednosti od 300.000,00 dinara u nameri da prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. Rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani K 1321/11 od 21.03.2016. godine, krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 61. KZ po navedenoj optužnici OJT je obustavljen zbog odustanka tužioca od optužbe iz razloga što je nakon ocene dokaza utvrđeno da nije potvrđena opravdana sumnja da je optuženi učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Tuženi JVP „Srbijavode“ je javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti koje upravlja vodoprivrednim objektima i sa drugotuženim je zaključio ugovor o redovnom održavanju i funkcionisanju sistema za odvodnjavanje, kojim je drugotuženi određen da vrši odbranu na melioracionom području „Velika Morava“ kome pripada i Opština Smederevska Palanka. Pored ostalog, ugovorena je obaveza drugotuženog da redovno održava objekte i postrojenja u sklopu sistema za odvodnjavanje i zaštitu od poplava od unutrašnjih voda. Sastavni deo sistema za odvodnjavanje Smederevska Palanka je i predmetna trafo stanica, a navedenim ugovorom drugotuženi je preuzeo obavezu da se stara o njenom održavanju u periodu od januara do marta 2011. godine. Povrede koje je pretrpeo tužilac, trajanje i intenzitet pretrpljenih fizičkih bolova i straha, stepen naruženosti i procenat umanjenja životne aktivnosti utvrđeni su ocenom nalaza i mišljenja sudskih veštaka medicinske struke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da predmetna trafostanica predstavlja po svojoj prirodi opasnu stvar i za štetu nastalu u vezi sa njom odgovara njen vlasnik, odnosno lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi po pravilima objektivne odgovornosti u smislu članova 174. i 176. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, u konkretnom slučaju šteta je nastala isključivo radnjom oštećenika koju tuženi nisu mogli predvideti niti otkloniti, budući da su preduzeli sve neophodne radnje da sporni objekat obezbede od ulaska neovlašćenih lica i nastanka štete, dok je sa druge strane tužiocu AA morala biti poznata namena predmetnog objekta koji čini samo jedan u nizu objekata istog tipa, te da je u tu svrhu priključen na električni napon i ne može biti bezopasan. Zato su ispunjeni uslovi za oslobađanje od odgovornosti imaoca opasne stvari propisano u članu 177. stav 2. navedenog zakona, pa je tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete odbijen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 173. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (član 174.).

Uslovi za oslobađanje od odgovornosti imaoca opasne stvari propisani su u članu 177. navedenog zakona, tako što se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (stav 2.), dok se imalac oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete (stav 3.).

Po članu 192. istog zakona oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, a kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se ne može pobijati revizijom, šteta je nastala isključivo radnjom oštećenog, koju imalac stvari nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, s obzirom da je trafostanica ispunjavala sve bezbednosne uslove neophodne za takav objekat u radnom stanju. Sa druge strane tužilac je kritičnom prilikom došao u trafostanicu u večernjim časovima, noseći ranac sa alatom, pa kako je objekat bio ograđen pletenom žicom sa dodatkom bodljikave žice i tablom upozorenja da se radi o objektu visokog napona, što prosečnoj osobi tužiočeve životne dobi ukazuje na opasnosnost i mogućnost strujnog udara, to njegov ulazak u unutrašnjost takvog objekta radi prisvajanja predmeta koji se unutra nalaze, predstavlja radnju koju tuženi nisu mogli sprečiti i čije posledice nisu mogli otkloniti. Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kao i ukazivanje na postojanje uslova za primenu instituta podeljene odgovornosti. Tužiočevo postupanje nije uzrok koji je delimično doprineo nastanku štete da bi se primenilo pravilo o delimičnom oslobađanju od odgovornosti (član 177. stav 3. ZOO), već je šteta isključivo posledica radnje tužioca kao oštećenika, što imaoca opasne stvari oslobađa od odgovornosti (član 177. stav 2. istog zakona).

Pretežni deo navoda revizije odnosi se posredno na dokazni postupak i ocenu izvedenih dokaza, čime se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Zahtev prvotuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju od strane advokata je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić