.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10543/2023
06.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rodoljub Marinković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz s. ..., čiji je punomoćnik Šefketa Dolovac, advokat iz ..., VV i GG, obojica iz s. ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1959/22 od 24.08.2022. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1959/22 od 24.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1959/22 od 24.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1887/20 od 13.04.2022. godine, stavm prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su tužilac i tuženi postali vlasnici po osnovu zakonskog nasleđivanja i izvršenoj usmenoj deobi zajednički nasleđene nepokretnosti, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka od 53.950,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1959/22 od 24.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za nakandu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20). O pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. U konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava svojine, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 25.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
