Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž 4378/13 od 08.10.2014. godine delimično usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što je tuženi obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 42.582,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.10.2013. godine do isplate. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, kao i iz razloga propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem R3. 51/15 od 25.02.2015. godine nije dozvolio reviziju tuženog, izjavljenu protiv drugostepene presude.

Kako je tužba u ovom predmetu podneta 23.01.2013. godine, a pobijana drugostepena presuda je doneta 08.10.2014. godine, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija, u smislu člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14), kojim je noveliran član 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s obzirom da je tuženi uz reviziju dostavio više odluka viših i apelacionih sudova, kojima je o istoj pravnoj situaciji odlučeno drugačije nego u pobijanoj odluci.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je, kao udovici preminulog korisnika starosne penzije, rešenjem Fonda SOVO priznato pravo na porodičnu penziju počev od 21.11.1983. godine, u visini od 70% od penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti. Rešenjem od 04.10.2007. godine penzija je usklađena na 70% od penzijskog osnova počev od 01.08.2004. godine, što izraženo u bodovima iznosi 2293,071 bodova, a počev od 01.10.2005. godine penzija je usklađena na 2854,078 bodova. Na osnovu odluke ministra odbrane od 20.03.2008. godine, izvršeno je usklađivanje vojnih penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, na koji način je vrednost boda povećana sa 9,02 na 9,40 dinara. Penzije za vojne penzionere u toku 2008. godine redovno su usklađivane, kao i penzije korisnika osiguranja kod Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, izuzev vanrednog usklađivanja za 11,06% počev od 01.01.2008. godine.

S obzirom na navedeno, tužilji je za sporni period od 01.01.2010. godine zaključno sa 30.04.2013. godine dosuđena razlika penzije u ukupnom iznosu od 141.176,97 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od 06-og dana u mesecu za prethodni mesec, što obračunato u apsolutnom iznosu čini 55.871,80 dinara. Po oceni drugostepenog suda tužilji pripada pravo na vanredno usklađivanje penzije u visini razlike između 4,21% i 11,06% na vrednost boda od 9,40 dinara, odnosno pravo na vanredno usklađivanje penzije na osnovicu koju čini vrednost boda od 9,02 dinara uvećana za 11,06%.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ističe da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije (''Službeni list SRJ'', br. 43/94 ... 37/02, ''Službeni list SCG'', br.7/05 i 44/05), bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Navedena odredba prestala je da važi na osnovu člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 116/07, 88/09, 101/10), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine.

Primenom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Članom 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (''Službeni glasnik RS'', br. 34/03 ... 62/13), propisano je da ukoliko prosečni iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, isplaćene za prethodnu godinu, iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 25.01.2008. godine (''Službeni glasnik RS'', broj 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06%, a isplata će se vršiti od 01.01.2008. godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i rešenje Republičkog fonda PIO, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je od 01.01.2008. godine penzija tužilje morala biti usklađena na isti način, pod uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzije tužilja pretrpela materijalnu štetu u visini razlike između primljene penizije i penzije obračunate uz povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan da nadoknadi.

Međutim, na osnovu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 4,21%, objavljene u Službenom Vojnom listu broj 13 od 20.03.2008. godine, tužilji je izvršeno usklađivanje penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, čime je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40. Iako među parničnim strankama nije bilo sporno da je tužilji od 01.01.2008. godine isplaćivana penzija sa tim uvećanjem, odnosno prema vrednosti boda od 9,40 dinara, sudovi tu okolnost nisu cenili u odnosu na iznos tražene naknade materijalne štete, što su bili u obavezi prema članu 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, po kome se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika vrši po dinamici i na način utvrđen za korisnike penzija u osiguranju zaposlenih, što podrazumeva i identičan procenat vanrednog usklađivanja. Pravilna primena navedene odredbe podrazumeva da je usklađivanje penzije tužilji trebalo obračunati na vrednost boda iz oktobra 2007. godine od 9,02 dinara, uvećanjem za razliku između procenta vanrednog usklađivanja penzija korisnika penzija u osiguranju zaposlenih od 11,06% i procenta već izvršenog usklađivanja penzija vojnim osiguranicima od 4,21%. To znači da je visinu štete koju je tužilja pretrpela u vidu manje isplaćenih penzija, trebalo utvrditi tako što se od penzije tužilje obračunate sa uvećanjem od 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara oduzmu već isplaćeni iznosi sa uvećanjem od 4,21% na istu vrednost boda.

Imajući u vidu navedeno, obe nižestepene presude su ukinute. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s,r.