U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Zagorčić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Branibor Jovičić, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 415/17 od 22.02.2017. godine, u sednici održanoj 26.09.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 415/17 od 22.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 415/17 od 22.02.2017. godine, žalba tuženog-protivtužioca je delimično usvojena, a delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu za tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu isplati 20.000 evra sa kamatom u visini propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 17.01.2014. godine do isplate sve u dinarskom protivvrednosti po srednjem kursu NBS i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka; potvrđena u odbijajućem delu za protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac- protivtuženi da tuženom-protivtužiocu plati 76.861,00 dinara na ime troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je bio zakupac lokala u ... u ... ulici u svojini VV. U toku oktobra 2012. godine parnične stranke su se dogovorile da tužilac od tuženog kupi pekarske mašine, opremu i baštu ispred lokala i sam posao za iznos od 70.000 evra, a tuženi tužiocu omogući zakup navedenog lokala u trajanju od najmanje pet godina. Tuženi je tužiocu predao ključeve lokala, a tužilac tuženom isplatio 70.000 evra. Tužilac je u svojstvu zakupca sa punomoćnikom vlasnika nepokretnosti zaključio ugovor o zakupu lokala za obavljanje pekarske delatnosti na period od tri godine i šest meseci počev od 01.11.2012. godine i ugovorenim pravom prečeg zakupa u korist tužioca po isteku navedenog perioda kao i pravom preče kupovine. Između tužioca i tuženog je dogovoreno da će tuženi obeštetiti tužioca u slučaju da dođe do otkaza ugovora o zakupu pre isteka ugovorenog perioda od pet godina, tako što će mu isplatiti iznos od 20.000 evra. Na osnovu ovog dogovora sačinjena je izjava od 30.10.2012. godine kojom je tuženi izjavio da preuzima na sebe obavezu da tužiocu isplati 20.000 evra u slučaju da tužilac dobije otkaz kao zakupac u zakupljenom lokalu pre 01.11.2017. godine od strane vlasnika lokala tadašnjeg ili budućeg, a da je pri tom tužilac u potpunosti poštovao ugovor o zakupu lokala zaključen 25.10.2012. godine. Izjava je overena pred Gradskom upravom Grada Subotice 06.11.2012. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključujući da tužilac u početku nije dobro poslovao da bi kasnije periodično poslovao i dobro i loše u navedenom lokalu, da je vlasnik navedenog lokala VV 28.06.2013. godine zaključila ugovor sa GG povodom hipoteke na navedenom lokalu kojim su se sporazumeli da GG neće menjati zakupca lokala prema ugovoru o zakupu koje je zaključio sa VV. Kao novi vlasnik lokala obavestio je tužioca da može da ostane u lokalu kao zakupac dok on ne pokrene sopstveni posao ili ne proda lokal, a zatim mu je 25.11.2013. godine otkazao ugovor o zakupu i tražio od tužioca da do 09.12.2013. godine napusti lokal. U pismenom otkazu navedeno je da GG daje otkaz iz razloga što u lokalu namerava da pokrene sopstveni biznis. Tužilac je napustio lokal 06.12.2013. godine. Zbog okolnosti da je tužilac morao da preda lokal i da nije sam prouzrokovao otkaz ugovora o zakupu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev na osnovu overene izjave tuženog, nalazeći da je ostvaren uslov pod kojim je tuženi preuzeo obavezu prema tužiocu.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o zakupu, jer novi vlasnik prostora nije mogao zahtevati od zakupca, ovde tužioca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren. Postupanje novog vlasnika je suprotno članu 591. ZOO, a razlog za predaju prostora slobodnog od lica i stvari zbog toga što je prostor predat trećem licu, nije zakonom predviđen razlog za otkaz ugovora o zakupu zaključenog na određeno vreme. Pored toga, ni tužilac se nije koristio zakonskim mogućnostima da ugovor održi na snazi jer se nije suprotstavio nezakonitom zahtevu vlasnika lokala da ga napusti. Osim toga, svrha preuzete obaveze od strane tuženog bila je da tužioca obešteti za slučaj otkaza ugovora o zakupu što podrazumeva da je otkaz punovažan, a ne saopšten voljom zakupodavca.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Ugovor o zakupu, obaveze zakupca i zakupodavca kao i otkaz ovog ugovora propisani su čl. 591-595. Zakona o obligacionim odnosima. Prema navedenim odredbama do otkaza ugovora o zakupu može doći zbog upotrebe protivno ugovoru (član 582; zbog neplaćanja zakupnine (član 584); zbog nedozvoljenog podzakupa (član 588); zbog otuđenja stvari (član 594).

Prema članu 594. ako usled otuđenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca pređu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor u svakom slučaju, poštujući zakonske otkazne rokove.

U ovom slučaju, novi vlasnik lokala GG je preuzeo obavezu da neće menjati zakupca lokala prema ugovoru koji je zaključio sa VV. Zbog toga je i izjava novog vlasnik da daje otkaz iz razloga što u lokalu namerava da pokrene sopstveni biznis protivna zakonu. Međutim, čak i da je ovakav otkaz ugovora o zakupu zakonit (a nije), izjava tuženog kojom se obavezuje da obešteti tužioca u slučaju otkaza ugovora o zakupu ne proizvodi pravno dejstvo.

Jednostrana izjava volje se može dati u slučaju javnog obećanja nagrade (član 229. ZOO), izdavanja hartija od vrednosti (član 234. ZOO), založne izjave (član 14. Zakona o hipoteci), priznanja očinstva i materinstva (čl. 46. i 43. Porodičnog zakona) i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Imajući u vidu da se jednostrana izjava volje može dati samo u slučajevima propisanim zakonom u kom slučaju je punovažna i proizvodi pravno dejstvo, da zakonom nije predviđena mogućnost davanja jednostrane izjave kakvu je dao tuženi, ona je protivna prinudnim propisima, kao takva ništava i ne može proizvoditi pravno dejstvo ni stvarati obavezu na strani tuženog za isplatu određenog iznosa, zbog čega je tužbeni zahtev pravilno odbijen.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić