Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 593/22 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac po osnovu nasleđa stekao pravo svojine na ½ nepokretnosti upisanih u listu nepokretnosti privremeni broj .. KO ..., kat.parceli br. .., zemljište pod zgradom – objektom od 77 kvm, sa porodičnom stambenom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., označenom brojem 2, kat.parceli br. .., zemljište pod zgradom – objektom od 44 kvm, sa porodičnom stambenom zgradom sagrađenom na kat.parceli .., označenom br.3, kat.parceli .., zemljište pod zgradom – objektom od 38 kvm, sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli .., kat. parceli .., zemljište pod zgradom – objektom od 23 kvm sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., kat.parceli .., zemljište pod zgradom – objektom od 16 kvm, sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli .., kat.parceli br..., zemljište uz zgradu – objekat od 05 a 00 kvm, kat.parceli br. .., voćnjak II klase od 04 a, 25 kvm, kat. parceli .., livade II klase od 08 kvm, kat.parceli br. .., njiva II klase od 09a 32 kvm, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilac po osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik u katastru nepokretnosti na opisanim nepokretnostima. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 29.700,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2.ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u listu nepokretnosti privremeni broj .. KO .., kao suvlasnici na ½ idealnih delova upisani su tužilac i tuženi i to na nepokretnostima: kat.parceli br. .., zemljište pod zgradom – objektom od 77 kvm, sa porodičnom stambenom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., označenom brojem 2, kat.parceli br. .., zemljište pod zgradom – objektom od 44 kvm, sa porodičnom stambenom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., označenom br.3, kat.parceli .., zemljište pod zgradom – objektom od 38 kvm, sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., kat. parceli br. .., zemljište pod zgradom – objektom od 23 kvm sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., kat.parceli .., zemljište pod zgradom – objektom od 16 kvm, sa pomoćnom zgradom sagrađenom na kat.parceli br. .., kat.parceli br..., zemljište uz zgradu – objekat od 05 a 00 kvm, kat.parceli br. .., voćnjak II klase od 04 a 25 kvm, kat. parceli .., livada II klase od 08 kvm, kat.parceli br. .. „...“, njiva II klase od 09a 32 kvm. U istom listu nepokretnosti upisane su i porodična stambena zgrad pod brojem 1 u korist VV, porodična stambena zgrada pod brojem 2 u korist tužioca i tuženog na po ½ idealnih delova, porodična stambena zgrada pod brojem 3 u korist tužioca i tuženog sa po ½ idealnih delova, kao i pomoćne zgrade obeležene brojem 3, 4, 5 i 6 upisane kao suvlasništvo tužioca i tuženog sa po ½ idealnih delova. Prilikom izlaganja podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanja prava svojine na nepokretnostima, tužilac i tuženi su upoznati sa podacima upisanim u list nepokretnosti privremeni broj .. KO ..., nisu imali primedbe i kao nosioci prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi – objektu broj 2 i pomoćnim zgradama – objekat broj 3 – 6, sagrađenim na parceli broj .. u ulici ... broj .. i na parcelama broj .. i .. upisani su tužilac i tuženi u udelu od ½ na osnovu pravnosnažnih rešenja o nasleđivanju O. 520/77 od 17.06.1977. godine i O. 90/82 od 24.03.1982. godine, kao konačni.

Prvostepeni sud je u toku postupka saslušao svedoke na okolnost ko je od od parničnih stranaka zidao objekte u ..., ulica ..., stim što je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na navedenim nepokretnostima u idelnom udelu od ½, sa pozivom na odredbu člana 60. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da tužilac nema pravni interes za podnošenje ovakve tužbe s obzirom da je već upisan kod nadležne službe za katastar nepokretnosti u istom obimu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i usvojio tužbeni zahtev, uz zaključak da u situaciji kada je tužilac kao upisani suvlasnik ½ predmetnih nepokretnosti podneo predlog radi deobe zajedničke stvari prema drugom suvlasniku, da je vanparnični postupak prekinut, a tužilac upućen da pokrene parnični postupak primenom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, da tužilac ima pravni interes da svoje pravo (su)svojine tužbenim zahtevom potražuje, s obzirom na osporavanje istog od strane drugog suvlasnika u vanparničnom postupku, ovde tuženog. Tužilac je dokazao pravo svojine u traženom udelu na zakonom propisan način u skladu sa članom 4. i 20. stav 1. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa na predmetnim nepokretnostima, pa je tužbeni zahtev usvojen.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu odluku i usvojio tužbeni zahtev u odnosu na predmetne nepokretnosti, izuzev porodične stambene zgrade broj 2 na kat.parceli broj .. sa zemljištem pod zgradom – objektom od 77 kvm.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.). Članom 22. ovog zakona propisano je da lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar.

U konkretnom slučaju, tužilac koji je jedan od naslednika po rešenjima O 520/77 i O 90/82, podneo je tužbu radi utvrđenja svog prava suvlasništva na nepokretnostima u odnosu na tuženog kao drugog sanaslednika. Pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje postoji ukoliko nesigurnost i neizvesnost u pravnim odnosima između subjekata predstavlja potencijalnu opasnost za povredu prava koje se tom tužbom štiti. U situaciji kada je tuženi u vanparničnom postupku deobe zajedničke stvari osporio ovde tužiocu pravo susvojine na predmetnim nepokretnostima u takvoj situaciji tužilac ima pravni interes za tužbu za utvrđenje koji ima za cilj da se sudskim putem ustanovi postojanje njegovog prava na predmetnim nepokretnostima, jer mu tuženi to pravo osporava.

Stoga, u odnosu na nepokretnosti koje su predmet ove pravne stvari (izuzev porodične stambene zgrade pod brojem 2 sagrađenoj na kat.parceli .. i zemljište pod zgradom – objektom od 77 kvm), pravilno je preinačena prvostepena odluka i usvojen tužbeni zahtev budući da u odnosu na ove nepokretnosti tuženi nije istakao revizijske navode koje bi doveli u sumnju pravilnost odluke.

Međutim, u konkretnom slučaju u odnosu na porodičnu stambenu zgradu broj 2 na kat.parceli .. sa zemljištem pod zgradom i objektom od 77 kvm, materijalno pravo je pogrešno primenjeno, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, tuženi je u toku postupka, što ponavlja i u reviziji, ukazivao da nepokretnosti navedene u rešenju o nasleđivanju ne odgovaraju delom stvarnom stanju na terenu i na ove okolnosti je predlagao svedoke. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku zasnivajući svoj zaključak isključivo na rešenjima o nasleđivanju, propuštajući da razjasni da li se stanje na terenu u pogledu spornog objekta razlikuje od nepokretnosti koja je bila predmet nasleđivanja i u tom smislu da li je objekat broj 2 na terenu bio predmet nasleđivanja ili je reč o novosazidanom objektu, ko je isti sazidao i u odnosu na tu činjenicu oceni osnovanost postavljenog zahteva. Zapisnik komisije za izlaganje podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđenja prava svojine na nepokretnostima treba sagledati i u sklopu iskaza saslušanih svedoka u toku postupka, te nakon toga utvrditi osnov sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud propustio da utvrdi činjenično stanje i pouzdano utvrdi da li je porodični stambeni objekat broj 2, koji sada postoji na terenu, postojao u trenutku smrti ostavioca ili je reč o novoizgrađenom objektu nakon smrti ostavioca, to je pobijana odluka u ovom delu morala biti ukinuta.

Iz napred navedenih razloga, a primenom odredbe člana 414. stav 1. i 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe revizijskog suda, pa će pravilnom primenom materijalnog prava, nakon što raspravi činjenično stanje u odnosu na sporni objekat, doneti novu zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković