Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jadranka Jovović Samardžić, advokat iz ... i tužilaca BB i VV, oboje iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. GG iz ..., koje zastupa privremeni staratelj DD, advokat iz ..., protiv tužene ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Gordijana Binić Anđelić, advokat iz ..., radi činidbe, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 56/22 od 19.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.12.2022. godine, doneo je

 

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 56/22 od 19.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 56/22 od 19.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 56/22 od 19.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 5472/21 od 08.10.2021. godine, u stavu prvom, drugom i trećem izreke, kojima je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA i tužilaca BB i VV iz ..., protiv tužene ĐĐ, kojom je traženo da se naloži tuženoj da obezbedi sebi ulaz na delu katastarske parcele broj ... KO ..., koji pripada tuženoj, koji je u dužini od 7,68 metara do ulice ... ili iz ulice ... širine 4,22 metra do ivice objekta 1. vlasništvo tužene, s tim da iz svog dela parcele ulazi na postojeći trotoar do ulaska u svoj objekat i da prestane sa korišćenjem kapije, vlasništvo tužioca AA, kao neosnovan; odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i tužilaca BB i VV iz ..., protiv tužene, kojim je traženo da je tužena dužna da na ime korišćenja dela katastarske parcele broj ... KO ..., koji je u svojini tužilaca u površini od 16 m2, isplati naknadu u iznosu od 3.000,00 dinara za svaki tekući mesec počev od pravnosnažnosti presude, kao neosnovan i kojom je obavezan tužilac AA iz ... da na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Odbijen je zahtev tužioca AA za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se u parničnom postupku utvrdi drugačiji način korišćenja stvari u susvojini parničnih stranaka od uređenog načina korišćenja pravnosnažno okončanom u vanparničnom postupku Gž 36/18 od 12.04.2018. godine. Odbijen je i eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati naknadu u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno za korišćenje 16m/2 više od svog suvlasničkog dela, dobijenih u postupku uređenja načina krišćenja nepokretnosti u suvlasništvu stranaka. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje predlaže i obrazloži potrebu njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi činidbe u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.01.2019. godine. Označena vrednost predmeta spora je iznos od 100.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 08.10.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 19.01.2022. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić