Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05... 6/15) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije revidenta neosnovano se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom u pogledu pogrešne primene pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je odluka drugostepenog suda doneta u sednici veća, na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 403/19 od 16.09.2019. godine, određen je model održavanja ličnih odnosa između tužioca i maloletne VV, po kom će tuženi dete viđati svakog drugog petka u mesecu u vremenu od 13,30 do 14,30 časova, u prostorijama Centra za socijalni rad u ..., u kontrolisanim uslovima, u prisustvu stručnog radnika centra, pri čemu je majka, tužena BB, dužna da obezbedi prevoz maloletnog deteta do Centra za socijalni radu ... u naznačeno vreme, kao i povratak maloletnog deteta, a određeno je da će ovaj model održavanja ličnih odnosa trajati godinu dana računajući od dana donošenja presude, nakon čega se isti može izmeniti u dogovoru parničnih stranaka i uz saglasnost Centra za socijalni rad ili podnošenjem nove tužbe za izmenu načina održavanja ličnih odnosa. Tužilac tvrdi da ovako određen model održavanja ličnih odnosa nije zaživeo u praksi, jer tužena BB nije ispunjavala svoju obavezu vezanu za dovođenje maloletnog deteta, te da su se protekom vremena stvorili uslovi za izmenu te odluke. Centar za socijalni rad u ... je, u svom nalazu od 09.12.2021. godine, dao mišljenje da je propisivanje bilo kakvog modela održavanja ličnih odnosa između maloletne VV i njenog oca AA necelishodno iz razloga što VV ne oseća ljubav prema ocu, stidi se kad on dolazi u školu i raspituje se za nju, oseća pritisak koji njen otac vrši na porodicu njene majke, iscrpljujući je finansijski, usled čega se VV svrstava na stranu majke i maksimalno je podržava. Predlog stručnog tima je da se stranke upute na postupak medijacije ili iskoriste mogućnost porodične terapije, jer nije u interesu VV propisivanje načina kontakta sa ocem tako da se ograničava na određeni dan ili period dana, niti na određenom mestu. Maloletna VV je rođena 2006. godine, a u iskazu datom pred sudom, u prisustvu stručnog lica – psihologa Centra za socijalni rad u ..., izjasnila se da ne želi da viđa oca, da viđanje sa ocem kod nje uvek izazove stres, a razlog je u tome što je on u jednom trenutku miran, a već narednog trenutka „može da skoči, da viče, da je udari ili ima nekontrolisano ponašanje“, da joj je pravio neprijatne scene još dok je išla u osnovnu školu, a sada to čini i kad je u srednjoj školi, zbog čega je rekla nastavnici da je ne zove kada otac dođe da je vidi. Pored toga, VV smeta što otac priča loše o njenoj majci i što joj je pretio da će je se odreći preko novina. Psiholog je, nakon saslušanja maloletne VV, potvrdio da je ona bila spremna da odgovori na svako pitanje i da, sa punih 16 godina, ima sposobnost da formira svoje mišljenje. Centar za socijalni rad u ... je, u svom nalazu od 08.12.2021. godine, dao mišljenje da smatra da je majka koja vrši roditeljsko pravo odgovorna da omogući održavanje ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, i da je, s obzirom na VV uzrast, adekvatan model viđanja sa ocem onaj koji je karakterističan za decu školskog uzrasta, što bi značilo da ona u porodici oca provodi svaki drugi vikend, polovinu svih školskih raspusta, svaki drugi neradni i verski praznik, dan krsne slave oca, jedan dan svog rođendana. Nakon zajedničkog sastanka stručnih timova Centara za socijalni rad u ... i ..., sačinjen je njihov objedinjeni izveštaj u kome su stručni timovi zauzeli stanovište da bi funkcionalni model održavanja ličnih odnosa tužioca i maloletne VV bio model koji je predložio Centar za socijalni rad u ..., s tim što je Centar za socijalni rad u ... konstatovao da nije siguran da će ovaj model zaživeti u praksi, jer je poslednja izjava maloletne VV da ne želi da kontaktira sa ocem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, nalazeći da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih kontakata tužioca sa njegovom maloletnom ćerkom, VV, s obzirom da maloletna VV odbija da održava kontakte sa ocem, o čemu se decidirano izjasnila u svom iskazu pred sudom u smislu odredbe člana 61. stav 4. Porodičnog zakona. Nižestepeni sudovi su zaključili da je još uvek jedini adekvatan model viđanja onaj koji je određen ranijom presudom, a koji upućuje na viđanje u kontrolisanim uslovima uz stručnu pomoć radnika Centra za socijalni rad, uz savetodavni rad u cilju prevazilaženja konfliktnih odnosa i trauma koje maloletna VV ima u kontakatu sa ocem, vodeći računa o njenom najboljem interesu u smislu odredbe člana 6, člana 266. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta iz 1989. godine, koju je naša zemlja ratifikola 1990. godine („Službeni glasnik SRJ“, br. 15/90).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tužioca se neosnovano pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni glasnik SFRJ“- međunarodni ugovori, br. 15/90 „Službeni glasnik SRJ“-međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je i članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojom je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Na osnovu odredbe člana 62. Porodičnog zakona, dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. Odredbom člana 61. stav 4. istog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. S druge strane, u pogledu vršenja roditeljskog prava, u smislu odredbe člana 78. stav 3. Porodičnog zakona, roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Postupanje svih i svakog u odnosu sa decom mora biti u najboljem interesu deteta, što je obaveza sud prema odredbi člana 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Najbolji interes deteta je pravni standard, a postupanje u najboljem interesu deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi to dete učinilo kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju, maloletna VV je saslušana pred sudom u prisustvu stručnog lica – psihologa Centra za socijalni rad u ..., pa se u svom iskazu izjasnila se da ne želi da viđa oca, obrazlažući razloge zbog kojih je donela takvu odluku, a psiholog se, nakon njenog saslušanja, izjasnio da sa punih 16 godina života ona ima sposobnost da formira svoje mišljenje.

Dakle, u situaciji kada konfliktno stanje između maloletnog deteta i oca i dalje postoji, jer nije prevaziđen problem odbijanja maloletnog deteta da viđa oca, sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se nisu stekli uslovi za izmenu postojećeg modela održavanja ličnih odnosa između deteta i oca određenog presudom Apelacionog suda Kragujevcu Gž2 403/19 od 16.09.2019. godine. Tuženi koji insistira da model viđanja bude promenjen, primarno sledeći svoje sopstvene interese (što je posledica ljutnje), zanemaruje rizik koji takva odluka može imati po psihofizički razvoj deteta koje još uvek nije spremno i ne želi da kontaktira sa njim na način na koji to on predlaže. Zbog toga je neophodan savetodavni rad na reuspostavljanju odnosa između deteta i oca u prostorijama Centra za socijalni rad u u ..., u kontrolisanim uslovima i u prisustvu stručnog radnika te ustanove, kako je odlučeno gore navedenom presudom, pa tužilac neosnovano traži izmenu te odluke.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da pobijana odluka suda predstavlja negaciju svih njegovih prava, kao roditelja. Suprotno tome, sud tužioca nije lišio roditeljskog prava, već njegova kći ne želi da sa njim kontaktira, što je njena autentična odluka na koju ona ima pravo kao dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, u smislu odredbe člana 61. stav 4. Porodičnog zakona. Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje (što je ovde slučaj) ima pravo na slobodno izražavanje tog mišljenja kome je sud u obavezi da posveti dužnu pažnju u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, u skladu sa godinama i zrelošću deteta, na osnovu odredba člana 65. stav 1. i 3. Porodičnog zakona. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić