Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...55/14) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda koje u smislu člana 408. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP, mogu predstavljati revizijski razlog i dovesti do ukidanja presuda nižestepenih sudova. Prilikom odlučivanja o žalbi tužilje drugostepeni sud je cenio žalbene navode od značaja i razloge uzete u obzir po službenoj dužnosti, a svoju ocenu je obrazložio u pobijanoj presudi dovoljnim i prihvatljivim razlozima. Zato se revizijom neosnovano i paušalno ukazuje na propuste drugostepenog suda kao bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je majka tužene. Između njih je zaključen ugovor o poklonu kojim je tužilja kao poklonodavac prenela tuženoj kao poklonoprimcu svoju nepokretnu imovinu. Za uzvrat je očekivala da je tužena obilazi i brine o njenim životnim i zdravstvenim potrebama. To je tužena u ranijem periodu i činila. Stranke su jedno vreme živele u zajedničkom domaćinstvu u kući tužene u N., ali se tužilja vratila u V. i ostala sama da živi u kući a tužena ju je obilazila. Pored tužene, tužilja ima još jednu ćerku i sina koji žive odvojeno sa svojim porodicama. Tužilja je pokrenula sudski spor protiv tužene u vezi sa ugovorom o poklonu nepokretne imovine. Posle toga punomoćnik tužilje je 08.02.2014. godine podneo prijavu protiv tužene zbog nasilja u porodici, na osnovu koje je intervenisala policija a povodom događaja koji se navodno odigrao 27.01.2014. godine. Prema navodima tužbe i podnete prijave, tužena je 27.01.2014. godine, svojim ponašanjem prema tužilji kao majci izvršila akt nasilja u porodici tako što je tužilji pretila, grubo je vređala i istom prilikom povukla za ruku i gurnula u prostoriju u kojoj je tužilja pala i zadobila lake telesne povrede. Tužilja se nije obratila lekaru radi utvrđenja i terapije navodno zadobijenih povreda. Po naknadnoj prijavi tužiljinog punomoćnika patrola policije izašla je na lice mesta i pribavila izjave stranaka i članova porodice i komšija. Događaj je prijavljen i javnom tužiocu koji nije ocenio da postoje elementi krivičnog dela nasilja u porodici i nije pokrenuo odgovarajući postupak tim povodom.

Ocenom izvedenih dokaza posle sprovedenog postupka saslušanjem stranaka i svedoka kao i drugih raspoloživih pisanih dokaza, prvostepeni sud je zaključio da nema dokaza da je tužena dana 27.01.2014. godine ili nekog drugog dana izvršila nasilje u porodici prema tužilji kao majci na način opisan u tužbi ili na neki drugi način. Zato je tužbeni zahtev za utvrđenje nasilja i određivanja mera zaštite odbio kao neosnovan, zaključivanjem da nisu ispunjeni uslovi iz člana 197. i 198. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilno utvrđeno činjenično stanje i ocenu prvostepenog suda da nisu dokazani navodi o učinjenom nasilju u porodici, i o neosnovanosti tužbenog traženja. Razmotrio je žalbene navode tužilje i zaključio da ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke o tužbenom zahtevu, zbog čega je potvrdio prvostepenu presudu.

Navodima i razlozima revizije tužilje neosnovano se pobija pravilnost zaključivanja i presuđenja nižestepenih sudova.

Uslovi za zaštitu od nasilja u porodici propisani su odredbama člana 197. i 198. Porodičnog zakona. Prema članu 197. stav 1. ovog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Odredbom stava 2. istog člana navedeni su karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se najčešće ispoljavaju.

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. To može da bude vređanje i drugo verbalno maltretiranje kao i fizičko nasrtanje ili telesno povređivanje. Da bi određeno ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije nužno da bude trajno i višekratno već je u određenoj situaciji dovoljan i pojedinačan akt ponašanja koje ima karakter nasilja u porodici. Kada utvrdi postojanje ponašanja koje predstavlja nasilje u porodici sud može da odredi jednu ili više mera zaštite, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice (član 198. stav 1). Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem propisane zaštite.

U konkretnom slučaju i konkretnom prilikom na koju se odnosi tužba i tužbeni zahtev nije dokazano postojanje ponašanja tužene prema tužilji koje bi se moglo smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem odnosno zlostavljanjem i nanošenjem fizičkih ozleda, u smislu zakonske definicije nasilja u porodici. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je poklonila tuženoj nepokretnu imovinu, a tužena je za uzvrat nju obilazila i brinula o njenim potrebama. Njihov odnos i komunikacija su pod uticajem drugih bliskih lica ili bez njega, spontano pretrpeli promene. Očigledno nezadovoljna načinom na koji je tužena o njoj brinula, tužilja je pokrenula sudski spor u vezi sa ugovorom o poklonu. Naknadno je usledila i prijava za porodično nasilje koju je podneo punomoćnik tužilje u njeno ime. U ovoj parnici za zaštitu od porodičnog nasilja nije dokazano postojanje ni pojedinačnog akta bezobzirnog ponašanja i fizičkog nasilja ali ni dugotrajnog ugrožavanje tužiljinog duševnog zdravlja, spokojstva ili telesnog integriteta.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti slučaja i stanja u spisima, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio ocenu nižestepenih sudova o nepostojanju nasilničkog ponašanja tužene prema tužilji, a s tim u vezi ni uslova za izricanje traženih mera zaštite. Rizik opasnosti od eventualnih budućih akata porodičnog nasilja tužene prema tužilji izbegnut je nepostojanjem njihovog zajedničkog života, kao i boravka tužilje u domaćinstvu druge ćerke i u drugom mestu. Poremećeni porodični odnosi tužene sa tužiljom kao majkom i poklonodavcem, kao i drugim članovima šire porodice, povodom poklanjanja imovine i brige o majci, koji su rezultirali sudskim sporom u vezi sa ugovorom o poklonu, nisu dovoljni da se u posebnoj parnici prema tuženoj primene mere zaštite od nasilja u porodici.

Tužilja je izjavila reviziju i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Zato revizijski navodi kojima se komentariše pravilnost provedenog dokaznog postupka i ocena dokaza nisu detaljnije razmotreni.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.