Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Cvetko Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 578/24 od 27.02.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 578/24 od 27.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 678/23 od 13.02.2024. godine (pogrešno navedeno „19.02.2024. godine“), stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova u vidu povrede časti i ugleda, isplati 80.000,00 dinarasa zakonskom zateznom kamatom od 13.02.2024. godine, kao dana presuđenja do isplate, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu po istom osnovu isplati još 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 59.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za nakandu troškova parničnog postupka u iznosu od još 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 578/24 od 27.02.2025. godine, prvostepena presuda je preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova u vidu povrede časti i ugleda, isplati 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.02.2024. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao i zahtev tužioca za nakandu troškova prvostepenog i žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešene primene materijalnog prava, u smislu odredbe člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.08.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 150.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković