Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer revizija ne može da se izjavi zbog ove povrede postupka u smislu člana 407. stav 2. tačka 2. ovog zakona. Na druge povrede, zbog kojih revizija može da se izjavi u smislu člana 407. stav 1. tačka 2, 3. i 5. ZPP, revizijom se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu od 24.12.2013. godine, razveden je brak GG i DD, maloletna deca, ovde tužioci, su povereni ocu DD na samostalno vršenje roditeljskog prava i obavezana je tužena GG da na ime izdržavanja maloletne dece plaća od 15% od svoje redovne mesečne neto zarade za svako dete, ukupno 45%. Otac maloletnih tužilaca je nezaposlen, izdržava se od povremenih prihoda, obavlja i fizičke poslove čime obezbeđuje mesečnu zaradu u visini minimalne zarade. Maloletna deca i to VV rođena je ... godine, AA ... godine i BB ... godine. Ukupne potrebe za maloletnu VV su 13.625,00 dinara, maloletnu BB 17.158,00 dinara i za maloletnog AA 17.900,00 dinara, te je za mesečno izdržavanje maloletnih tužilaca neophodno od 48.000,00 – 49.000,00 dinara. Tužena ostvaruje zaradu kao ... u visini od 22.656,00 dinara i nema dodatnih prihoda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su se izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdržavanju maloletnih tužilaca i stekli uslovi za povećanje visine doprinosa tužene u njihovom izdržavanju, te je odredio da tužilja svakom od tužilaca plaća po 5.000,00 dinara mesečno.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je smanjio obavezu izdržavanja tužene na taj način što je za svakog tužioca odmerio visinu izdržavanja od po 1.000,00 dinara, jer prvostepeni sud prilikom odlučivanja o visini izdržavanja nije uzeo u obzir da je u ovom predmetu doneta presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P2 410/15 od 01.02.2016. godine kojom je tužena pravnosnažno obavezana da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca plaća svakom po 4.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za izmenu ranije odluke o izdržavanju maloletnih tužilaca, te da je dosuđeni iznos na koji je tužena obavezana dovoljan da obezbedi osnovne potrebe maloletne dece kao poverilaca izdržavanja, a visina je odmerena pravilnom primenom kriterijuma koji su propisani članom 160. Porodičnog zakona. Prilikom određivanja visine sredstava potrebnih za izdržavanje maloletne dece u ovom postupku doneta je presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu P2 450/15 od 01.02.2016. godine kojom je tužena već obavezana da na ime izdržavanja maloletnih tužilaca plaća svakom od po 4.000,00 dinara, ukupno 12.000,00 dinara. Kako je ova presuda bila ukinuta samo u odbijajućem delu tužbenog zahteva, u ponovljenom postupku tužiocima je pobijanom drugostepenom presudom dosuđeno još po 1.000,00 dinara, tako da je ukupna obaveza tužene na ime svog dela doprinosa u izdržavanju maloletnih tužilaca 5.000,00 dinara mesečno za svakog tužioca, odnosno ukupno 15.000,00 mesečno.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić