Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 860/24 od 13.11.2024. godine u stavu trećem, četvrtom i petom izreke tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP u vezi člana 202. Porodičnog zakona Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede odredaba parničnog postupka tužilja-protivtužena u reviziji ne navodi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši vanbračni partneri. Iz vanbračne zajednice imaju zajedničko maloletno detete, ćerku rođenu ...2017. godine. Nakon prestanka vanbračne zajednice sa tuženim-protivtužiocem dete stranaka živi sa majkom, tužiljom-protivtuženom, koja je u međuvremenu zasnovala novu vanbračnu zajednicu i dobila dete. Međusobni odnosi stranaka su u značajnoj meri narušeni, a do eskalacije je došlo u toku postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Trsteniku u kome se odlučuje o poveravanju maloletnog deteta stranaka jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Do konflikta između stranaka dolazi u neposrednoj telefonskoj komunikaciji prilikom preuzimanja maloletnog deteta. Tuženi-protivtužilac je u telefonskom razgovoru tri dana pred porođaj tužilje rekao tužilji „da će metkom da ih pobije, da ima metak za svakog od njih i da će on da presudi“, 27.12.2023. godine, uputio je reči: „ku.vetino raspala neće meni sud ništa da određuje, ja ću da ti presudim kad budem hteo, je.em ti to dete što si rodila“. Sa druge strane, tužilja-protivtužena je u SMS porukama koje je razmenjivala sa tuženim-protivtužiocem njemu upućivala reči između ostalog i sledeće sadržine: „sramoto jedna od roditelja“, „jadniče jadni“, i „narkoman“. Ocenom nalaza i mišljenja centra za socijalni rad, zbog verbalnog straha tužilje i osećaja lične ugroženosti i nebezbednosti nje i njene porodice celishodno je usvajanje predloga tužilje-protivtužene da se prema tuženom-protivtužiocu odrede predložene mere za zaštitu od nasilja u porodici. Pošto tuženi- protivtužilac sa bivšom vanbračnom suprugom kontaktira jedino da bi se čuo sa detetom, i da se zbog upućenih SMS poruka oseća psihički ugroženim, a da bi se u narednom periodu izbegle konfliktne situacije između bivših supružnika, koje nastaju u komunikaciji u vezi deteta, celishodno je određivanje mere za zaštitu od nasilja u porodici i prema tuženom-protivtužiocu .

Nižestepeni sudovi su odredili mere zaštite od nasilja u porodici i zabranili tuženom-protivtužiocu da se približava porodičnoj kući u kojoj živi tužilja-protivtužena na udaljenosti manjoj od 200 metara, i da se približava tužilji-protivtuženoj na udaljenosti manjoj od 200 metara, koje nisu predmet raspravljanja po reviziji, i zabranili tužilji-protivtuženoj da na bilo koji način uznemirava tuženog-protivtužioca, s tim da mere zaštite od nasilja u porodici određene su na period od godinu dana i mogu biti produžene sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene.

Pravilno su, po nalaženju revizijskog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona definisano je nasilje u porodici kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja određeni su stavom 2. istog člana uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komunikacije sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet -trajnost takvog ponašanja, već je u određenim situacijama dovoljan jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja utvrđuje sud imajući u vidu sve objektivne i subjektivne okolnosti kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja.

I po oceni Vrhovnog suda, ispoljeno ponašanje tužilje-protivtužene prema tuženom-protivtužiocu u SMS porukama koje je ona razmenjivala sa tuženim- protivtužiocem predstavlja vršenje psihičkog nasilja koje kod tuženog- protivtužioca izaziva osećaj ugroženosti i nelagodnosti. Ponašanje tužilje- protivtužene odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice, pa imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tuženom-protivtužiocu pružila zaštita i obezbedio mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja u porodici utvrđenoj vrsti i obimu nasilja. Zakonom predviđene mere zaštite nisu samo kazna za učinioca nasilja u porodici, već one imaju preventivno dejstvo jer opominju i upozoravaju učinioca na to kakve ga zakonske posledice očekuju za slučaj da ubuduće ponovi svoje delo, pa kao takve deluju u cilju sprečavanja ponavljanja nasilničkog ponašanja. I po oceni nadležnog organa starateljstva izrečena mera zaštite od nasilja u porodici u konkretnom slučaju ocenjena svrsishodno, kako bi mogla ostvariti svoj cilj na planu prevencije, kako posebne tako i opšte, a njihov krajnji cilj je zaštita porodice kao osnovne i najznačajnije zajednice ljudskog društva, kako porodice kao celine tako i svakog njenog člana pojedinačno.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje-protivtužene da nižestepeni sudovi izjednačavaju nasilnika i žrtvu i relativiziju ponašanje i pretnje koje upućuje tuženi-protivtužilac, pa žrtva postaje ujedno i nasilnik, imajući u vidu činjenicu da su tužilji-protivtuženoj izrečene najblaže mere zaštite od nasilja u porodici, za ponašanje koje odstupa od uobičajenog ponašanja.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković