Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Dobrile Strajina i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Miladinović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Petković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4098/16 od 17.02.2017. godine, u sednici održanoj 29.11.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4098/16 od 17.02.2017. godine, primenom člana 404. ZPP.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4098/16 od 17.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25924/13 od 15.03.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o kreditu broj ... od 28.05.2010. godine, zaključen između tužilje i tužene. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi ugovor o kreditu broj ... od 28.05.2010. godine, zaključen između tužilje i tužene. Stavom trećim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudske takse na tužbu i odluku, a stavom četvrtim izreke je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4098/16 od 17.02.2017. godine, žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, iz svih razloga predviđenih članom 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti i poništaj ugovora o kreditu zaključenog između parničnih stranaka. O osnovanosti tužbenog zahteva, odnosno postojanju razloga za ništavost ili poništaj zaključenog ugovora, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilja u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije ili Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku i na kome je zasnovana sudska odluka, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja ništavosti i poništaja ugovora o kreditu, podneta je 20.05.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, od 110,6278 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 4.519,66 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić