.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10806/2023
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo iz Vranja, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1398/21 od 09.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1398/21 od 09.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1398/21 od 09.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1398/21 od 09.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2519/20 od 10.05.2021. godine, kojom je obavezan tuženi da isplati tužilji na ime zaplenjenog potraživanja koje tužilja ima prema Zdravstvenom centru Vranje po zaključku javnog izvršitelja II 133/19 od 27.02.2019. godine i to: iznos od 97.750,00 dinara na ime glavnog duga, iznos od 3.593,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug od 31.10.2018. godine do 27.02.2019. godine, iznos od 16.914,00 dinara na ime troškova javnog izvršitelja i iznos od 7.936,99 dinara na ime troškova nastalih pred sudom (stav prvi izreke prvostepene presude) i obavezan tuženi da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 107.792,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i odluku o tužbenom zahtevu.
Naime, pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da isplati tužilji dosuđene iznose, uz zaključak prvostepenog suda da je tužilja pretrpela štetu usled postupanja tuženog, koji je protivno zabrani iz zaključka o zapleni potraživanja od 27.02.2019. godine, ispunio svom poveriocu Zdravstvenom centru Vranje preostalo potraživanje u celosti, 05.04.2019. godine, posle donošenja zaključka javnog izvršitelja II 133/19 od 27.02.2019. godine, kojim je zabranjeno dužniku izvršnog dužnika da navedeno potraživanje izmiri izvršnom dužniku.
Shodno tome, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu i da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije članom 404. stav 1. ZPP.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate je podneta 22.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 126.193,99 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
