.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 10815/2022
05.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Pavlica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Republički hidrometeorološki zavod, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3299/21 od 06.04.2022. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3299/21 od 06.04.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3299/21 od 06.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 581/20 od 05.10.2020. godine, stavom I izreke, obavezana je tužena da za tužioca kod RF PIO fonda uplati pripadajuće PIO doprinose za periode radnog angažovanja počev od 15.04.2001. godine zaključno sa 15.04.2018. godine, a sve prema važećoj stopi od važeće zakonske osnovice u trenutku isplate. Stavom II izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.550,00 dinara. Stavom III izreke, odbačen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3299/21 od 06.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je uplata PIO doprinosa za periode tužiočevog radnog angažovanja, a pobijana odluka je doneta primenom pravila o teretu dokazivanja i odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pošto se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a pobijana presuda je doneta na osnovu odredbe procesnog zakona, sledi da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U tužbi radi duga podnetoj sudu 06.11.2018. godine tužilac nije označio vrednost predmeta spora do zaključenja glavne rasprave, a to nije učinio ni prvostepeni sud. U takvoj situaciji, prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Iz spisa proizlazi da su takse na odluke nižestepenih sudova i na žalbu određene u iznosu od 1.900,00 dinara. Taksenom tarifom – tarifni broj 1, koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'' br. 28/94 sa izmenama i dopunama) propisano je da se taksa od 1.900,00 dinara plaća prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
