Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana M. Denić, advokat iz ..., protiv tuženog Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd– Filijala u Prokuplju, koju zastupa Ljiljana Stojanović, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1946/18 od 25.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1946/18 od 25.10.2019. godine.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1946/18 od 25.10.2019. godine u stavu drugom izreke tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1868/17 od 28.05.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1868/17 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, nadležnom Fondu PIO, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po važećoj stopi na dan uplate doprinosa za period od marta 2012. godine do decembra 2012. godine na osnovice bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 21.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1946/18 od 25.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1868/17 od 28.05.2018. godine potvrđena je u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom navedene presude, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od marta 2012. godine do decembra 2012. godine, s tim što je prvostepeni sud tužiocu dosudio troškove postupka, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka sa obrazloženjem da je i pored uspeha u tekućoj parnici, tužilac imao mogućnost da uplatu doprinosa potražuje u ranijem postupku, u kome je potraživao naknadu štete na ime manje isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti, kao i da prethodno podnese zahtev tuženoj za uplatu doprinosa, zbog čega se na ovaj način za tuženog prave neopravdani izdaci na ime troškova postupka, koji pri tom, prevazilaze visinu usvojenog tužbenog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredba člana 153. stav 1. ZPP. Navedenom odredbom propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu je dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka koji su bili nužni i neophodni. Visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Takođe, načelo ekonomičnosti postupka ni jednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je tužilac u celosti uspeo u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka na osnovu člana 416. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka i to na ime sastava revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara, na osnovu tarifnog broja 13, Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12).

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić