Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 417/23 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P2 403/22 od 07.07.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća iznos preko priznatih 12.000,00 dinara do dosuđenih 15.000,00 dinara i u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupak se u reviziji posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. tužilja AA je rođena ...2010. godine. U vreme donošenja prvostepene presude završila je VI razred osnovne škole. Presudom Osnovnog suda u Čačku P2 36/12 od 12.04.2012. godine obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za zakonsko izdržavanje maloletne tužilje mesečno plaća po 8.000,00 dinara počev od 12.04.2012. godine. Od februara 2023. godine tuženi je na ime izdržavanja maloletne tužilje plaćao mesečno po 12.000,00 dinara. Maloletna tužilja živi sa majkom BB u ... u stanu koji je kupila njena majka 13.10.2021. godine na kredit za period od 28 godina. Mesečna rata za otplatu kredita je 32.000,00 dinara. Zakonska zastupnica maloletne tužilje je zaposlena u Predškolskoj ustanovi „GG“, a za period od oktobra 2022. godine zaključno sa martom 2023. godine ostvarila je prosečnu neto zaradu od 63.459,95 dinara i nema drugih primanja. Na ime mesečnih dažbina za struju, vodu, grejanje, komunalne usluge, održavanje zgrade izdvaja iznos od 12.000,00 dinara. Tuženi živi sam u privatnom stanu i plaća kiriju 170 evra mesečno, a na ime mesečnih dažbina za struju, vodu, grejanje i komunalne usluge plaća 10.000,00 dinara mesečno. U periodu od 15.08.2022. do 30.04.2023. godine radio je u firmi „DD trans“ d.o.o. Čačak kao vozač kombija, a u periodu od 01.11.2022. do 30.04.2023. godine ostvario je prosečnu neto zaradu koja mu je isplaćena na račun u iznosu od 36.636,46 dinara, s tim što je pored toga imao devizne dnevnice koje po danu iznose između 10 i 20 evra, tako da je njegova prosečna mesečna zarada u tom periodu bila od 50.000,00 do 70.000,00 dinara. Prvostepeni sud je utvrdio visinu mesečnih potreba za maloletnu AA na iznos od 26.000,00 dinara, nalazeći da se te potrebe ogledaju u potrebi za obuću i odeću, ličnu higijenu u iznosu od oko 200 evra, uvećano za nabavku knjiga, ekskurziju, troškove školske kuhinje 1.200,00 do 1.300,00 dinara, kao i za dodatne časove matematike i fizike po 800,00 dinara po času.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, a imajući u vidu činjenicu da su se u međuvremenu promenile okolnosti i da su se potrebe za izdržavanjem maloletne tužilje uvećale, to je prvostepeni sud shodno čl. 154, 160. i 162. stav 3. i članu 164. Porodičnog zakona, delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženog na plaćanje obaveze izdržavanja u mesečnom iznosu od 15.000,00 dinara počev od 01.10.2022. godine pa nadalje dok se ta odluka ne izmeni. Pri tome sud je zaključio da dosuđeni iznosi neće ugroziti egzistenciju tuženog iako mu je 30.04.2023. godine prestao radni odnos kod poslodavca „DD trans“ d.o.o. Čačak, nalazeći da je tuženi radno sposoban a dužan je i u mogućnosti je da se na svaki način radno angažuje radi ostvarivanja materijalnih sredstava kojima će doprinositi zadovoljavanju i svojih potreba kao i potreba lica koje po zakonu dužan da izdržava, tj. u ovom slučaju maloletnu tužilju. Pri tome prvostepeni sud je vodio računa da maloletne dete ima pravo na izdržavanje u određenoj visini shodno potrebama ali i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se mora voditi računa o minimalnoj sumi izdržavanja pa je zaključio da dosuđeni iznos izdržavanja treba da omogući standard maloletnoj tužilji kakav uživaju i njeni roditelji, odnosno u ovom slučaju dužnik. Dosuđeni iznos treba da obezbedi odgovarajuće životne uslove i potrebe maloletne tužilje. Ostatak do 26.000,00 dinara bi nadomestila zakonski zastupnik njena majka BB.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio navode i razloge koje je dao prvostepeni sud nalazeći da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i na isto pravilno primenio materijalno pravo i pravilno opredelio iznos izdržavanja koji je tuženi u obavezi da plaća za izdržavanje maloletne tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana odluka doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema članu 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja a odredbom člana 160. istog zakona propisani su kriterijumi određivanja izdržavanja prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Prema odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona predviđeno je da visina izdržavanja treba da omogući takav nivo standarda za dete kakav uživa roditelj, odnosno dužnik izdržavanja. Pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili potrebe maloletne tužilje opredeljene na iznos od 26.000,00 dinara. Ranijom presudom tuženi je bio u obavezi na plaćanje iznosa od 8.000,00 dinara. Međutim, naznačena presuda doneta je pre 10 godina, a i sam tužilac je izjavio da je od 2023. godine počeo da plaća mesečno na ime izdržavanja za maloletnu tužilju po 12.000,00 dinara. Evidentno je da su nastupile promenjene okolnosti u smislu odredbe člana 164. Porodičnog zakona u pogledu potreba maloletne tužilje, ista je većeg uzrasta, ide na dalje školovanje, pa su samim tim i uvećane njene potrebe u pogledu svih segmenata života počev od nabavke odeće, obuće, ishrane, školskog pribora i dr. segmenata koji čine sastav deo života dece u tom uzrastu. Opredeljivanjem nižeg iznosa od dosuđenog bila bi dovedena u pitanje i egzistencija maloletne tužilje, pa se stoga ne mogu prihvatiti navodi iz revizije tuženog da isti nije u mogućnosti da obezbedi taj iznos izdržavanja.

Okolnost da je u međuvremenu tužilac operisan i da je dostavio dokumentaciju da su mu ugrađeni stentovi zbog oboljenja srca, po nalaženju Vrhovnog suda, ipak nisu od takvog značaja da se tuženi ne može angažovati da obezbedi odgovarajuću zaradu i dosuđeni iznos plaća tužilji.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom člana 153. i 154. ZPP-a.

Imajući u vidu sve napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković