Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 35/24 od 01.02.2024. godine, odbijena je žalba mal. tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu četvrtom i osmom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu mal. tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA, rođena ...2022. godine, vanbračno je dete BB i tuženog VV. Nakon rođenja tužilje, tuženi je napustio vanbračnu zajednicu i brigu o detetu u potpunosti je vodila majka. Majka mal. tužilje je zaposlena i ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu u iznosu od 53.869,69 dinara. Tuženi je zaposlen u fabrici „GG“ doo Srbija i u poslednja tri meseca (ugovoreni bruto zajedno sa prekovremenim radom i drugim naknadama) ostvario je prosečnu zaradu u iznosu od 281.482,00 dinara. Mesečne potrebe mal. tužilje koje se odnose na pelene, kozmetiku, hranu, odeću i obuću iznose 60.200,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja koja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, za novembar mesec 2023. godine iznosi 44.792,00 dinara. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Pirotu od 10.08.2023. godine, datog u pogledu određivanja privremene mere, u interesu mal. tužilje je da se privremeno uredi njen kontakt sa tuženim ocem na način predložen od strane roditelja. U početku je potrebno da se kontakti obavljaju u prisustvu majke, sa tendencijom da mal. tužilja vreme provodi sa ocem nasamo, što bi moglo biti realizovano nakon isteka perioda od oko tri meseca. Prema mišljenju Centra sa socijalni rad u Pirotu od 24.10.2023. godine, u interesu tužilje je da bude poverena na čuvanje i vaspitanje majci, koja dobro poznaje njene navike i potrebe i sa njom ima uspostavljenu stabilnu emotivnu vezu. Majka je dobro organizovana, a u stanu u kojem živi obezbeđeni su svi uslovi za adekvatno čuvanje i odgajanje deteta. U pogledu načina održavanja ličnih odnosa oca sa detetom, organ starateljstva je u svemu ostao pri mišljenju koje je dao u postupku radi odlučivanja o privremenoj meri.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu mal. tužilje da se poveri na čuvanje i vaspitanje majci, a da se model viđanja sa ocem uredi na način kako su to predložili roditelji, što je u saglasnosti i sa mišljenjem Centra za socijalni rad. Tuženi je obavezan da na ime dela doprinosa za izdržavanje mal. AA plaća mesečni iznos od 15% redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od dana podnošenja tužbe, sa pozivom na odredbe člana 160. i 266. Porodičnog zakona. Usvojen je predlog tuženog za određivanje privremene mere u vezi sa održavanjem ličnih odnosa maloletne tužilje sa ocem, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta i članom 449. i 460. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Porodični zakon je ustanovio kriterijume kojima se sud rukovodi u postupku određivanja izdržavanja (član 160), propisivanjem da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja (stav 1), pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju sumu kao nadoknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4), s tim da zakon upućuje kako se cene mogućnosti dužnika izdržavanja kao mogućnosti koje zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Članom 162. stav 3. istog zakona, propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete, kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi su odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje mal. tužilje pogrešno primenili materijalno pravo. Naime, s obzirom na utvrđenu visinu mesečnih potreba mal. tužilje od 60.200,00 dinara i mesečnih primanja majke tužilje u iznosu od oko 53.000,00 dinara, a imajući u vidu ekonomsku i porodičnu situaciju tuženog, odnosno da ostvaruje prosečnu zaradu od oko 280.000,00 dinara mesečno, te da nema obavezu izdržavanja drugih lica, da je zdrav i radno sposoban, ovaj sud nalazi da je tuženi u obavezi i mogućnosti da doprinosi izdržavanju sa 20% redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, sve u skladu sa članom 160. Porodičnog zakona. Navedenim iznosom neće biti ugrožena egzistencija tuženog, dok je preostali iznos do potrebnog iznosa za izdržavanje mal. tužilje dužna da obezbedi majka, jer je obaveza roditelja da izdržava svoje maloletno dete zajednička obaveza oba roditelja. Određujući visinu doprinosa za izdržavanje mal. tužilje, koju je dužna da obezbedi majka, ovaj sud imao u vidu da u konkretnom slučaju zakonska zastupnica svakodnevno brine o svim potrebama mal. deteta, ne samo finansijskim. Prilikom odmeravanja visine doprinosa tuženog u izdržavanju mal. tužilje, ovaj sud je imao u vidu i životni standard tuženog, s obzirom na mesečna primanja koja ostvaruje, sve u smislu člana 162. PZ.

Zbog navedenog, pobijana presuda je u ožalbenom delu delimično preinačena i tuženi obavezan da za izdržavanje deteta plaća mesečni iznos od ukupno 20% redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

U preostalom delu, za iznos izdržavanja do traženih 35% redovnih novčanih mesečnih primanja, Vrhovni sud nalazi da je zahtev neosnovan i previsoko postavljen, imajući u vidu da se celokupna obaveza izdržavanja ne može prevaliti samo na jednog roditelja, zbog čega je u tom delu revizija tužilje odbijena. Revizija je odbijena i u delu odluke o troškovima postupka, jer je pravilno odlučeno primenom člana 207. Porodičnog zakona. O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Ishod spora nije uslovljavajući za odluku o troškovima postupka u parnicama ove vrste. Po principu pravičnosti, ocenjeno je da nema mesta dosudi naknade troškova postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. delimično usvojio reviziju tužilje i odlučio kao u izreci.

Kako je tužilja ostvarila delimičan uspeh u postupku po reviziji u neznatnom delu, to je odbijen njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka i primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković