Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Marinković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ilija Kovačević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/20 od 20.10.2020. godine, u sednici održanoj 17.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/20 od 20.10.2020. godine u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 157/19 od 09.07.2020. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati 300.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 280.000,00 dinara, za pretrpeljeni strah 190.000,00 dinara, ili ukupno 770.000,00 dinara sa kamatom od presuđenja 09.07.2020. godine do isplate. Stavom II izreke, odbijen je zahtev za isplatu razlike od dosuđenih 300.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za razliku od dosuđenih 300.000,00 dinara do potraživanih 380.000,00 dinara (za iznos od 80.000,00 dinara). Stavom III izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 188.080,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/20 od 20.10.2020. godine, stavom I izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava I izreke, kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati 250.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 120.000,00 dinara, za pretrpeljeni strah 80.000,00 dinara, ili ukupno 450.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja 09.07.2020. godine do isplate. Stavom II izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava I i stavu III izreke, tako što je pod 1. delimično odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime naknade nematerijalne štete za pretrljepene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od još 50.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 160.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od još 110.000,00 dinara sa kamatom od presuđenja do isplate, 2. tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 127.080,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i to u stavu prvom izreke tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je 11.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 450.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić