.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1098/2016
27.10.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državni pravobranilac, Odeljenje u Subotici, radi naknade rehabilitacione štete, vrednost spora 49.917.940,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1376/2016 od 21.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 27.10.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1376/2016 od 21.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Somboru P 35/15 od 22. januara 2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tužena na ime materijalne i nematerijalne štete zbog rehabilitacionog obeštećenja isplati ukupan iznos od 49.917.940,00 dinara, sa razgraničenjima bliže opisanim u izreci.
Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu 1. i 2.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni DD brat tužilaca (rođen ... godine) uhapšen je 1949. godine i odveden je u istražni zatvor zbog ''antinarodne delatnosti na liniji IB''. Prekršajno je kažnjen na kaznu društveno korisnog rada u trajanju od šest meseci. U toku 1957. godine protiv njega je vođen krivični postupak zbog krivičnog dela neprijateljske propagande. Ukupno je u kaznenim ustanovama proveo dve godine, četiri meseca i 27 dana. Pušten je sa izdržavanja poslednje kazne 22.05.1959. godine. Pred Višim sudom u Somboru u predmetu Reh 223/2012 rehabilitovan je 17.10.2014. godine. Brat tužilaca umro je u … 20.03.2008. godine.
Kod takvog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Naime, pravo na rehabilitaciono obeštećenje po članu 20. stav 1. Zakona o rehabilitaciji pripada rehabilitovanom ali i bračnom drugu, deci, roditeljima, braći i sestrama kao i vanbračnom partneru rehabilitovanog lica po osnovu člana 21. stav 2. Zakona.
Pravo na materijalnu štetu nastalu zbog povreda prava i sloboda ima samo rehabilitovano lice (član 26. stav 1).
Lica iz člana 21. stav 2. ovog zakona (u konkretnom slučaju to su tužioci) imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica pod uslovom da je između njih i umrlog rehabilitovanog lica postojala trajnija zajednica života u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 201. ZOO).
Iz citiranih pravila proizilazi da je uslov za naknadu nematerijalne štete nastupanje smrti rehabilitovanog lica u uslovima izdržavanja kazne, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo. Smrt je nastupila skoro 40 godina kasnije i nije u uzročnoj vezi sa štetnom radnjom (protivpravnim lišenjem slobode).
Imajući u vidu izloženo, neosnovani su revizijski navodi kojima se ističe da tužioci imaju pravo na naknadu kako materijalne tako i nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica jer je radi eliminacije diskriminacije bilo nužno primeniti pravila Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka. Ova oblast je detaljno regulisala postojećim Zakonom o rehabilitaciji, pa se u konkretnom slučaju ne može primeniti citirana Konvencija zato što je pravni prethodnik tužilaca preminuo prirodnom smrću, a ne kao žrtva akta torture (umro je 2008. godine, a navodno tortura bila je 1957. godine, pa je očigledno da između smrti kao posledice i navodnog čina torture nema uzročne veze).
Na osnovu člana 414. ZPP odučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
