U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca „AA“ d.o.o., sa sedištem u Beogradu, pravnog sledbenika „AA“ sa sedištem u ..., ostrvo ..., Velika Britanija, koga zastupa Đorđe Ivanišević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Željko Marović, advokat u ..., radi prodaje hipotekovane nepokretnosti i po tužbi glavnog umešača tužilje VV iz ..., koju zastupa Biljana Đurić, advokat iz ..., protiv tuženih „AA“ d.o.o., sa sedištem u Beogradu i BB iz ..., radi poništaja ugovora o hipoteci, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2054/17 od 04.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2054/17 od 04.10.2017. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 34/16 od 24.03.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se dozvoli prodaja na javnoj dražbi založenih nepokretnosti tuženog, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Staroj Pazovi Dn.br. 448/94 od 15.03.1994. godine, bliže opisanih u izreci prvostepene presude, radi naplate glavnog duga u iznosu od 1.140.000 DM, što je tuženi dužan trpeti. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Trećim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev glavnog umešača, pa je utvrđeno da je apsolutno ništav i bez pravnog dejstva ugovor o hipoteci, zaključen 09.03.1994. godine između pravnog prethodnika tužioca i tuženog, što su tuženi po tužbi za glavno mešanje dužni priznati i trpeti brisanje uknjižbe založnog prava na nepokretnostima uknjiženim u ZKUL br. ... KO ..., koje u naravi čine parcela broj ..., poslovni objekat, ... radionica, dvorište i njiva u selu u ulici ... od 08 ara i 58 m2 i parcela br. ... obala u selu od 03 ara i 35 m2, sve uknjiženo u korist pravnog prethodnika tužioca, rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi Dn.br. 448/94 od 15.03.1994. godine. Četvrtim stavom izreke, delimično je usvojen zahtev tuženog za naknadu troškova, pa je obavezan tužilac da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.255.125,00 dinara. Petim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka za iznos od još 147.765,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti. Šestim stavom izreke, delimično je usvojen zahtev glavnog umešača za naknadu troškova parničnog postupka, pa je tužilac obavezan da glavnom umešaču naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.045.732,50 dinara. Sedmim stavom izreke, zahtev glavnog umešača za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od još 187.020,00 dinara je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2054/17 od 04.10.2017. godine, žalba tužioca je odbijena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, a usvojen tužbeni zahtev glavnog umešača i u usvajajućem delu odluke o troškovima postupka i prvostepena presuda je potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) - ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac se u reviziji poziva na druge povrede odredaba parničnog postupka, koje saglasno čl. 407. ZPP ne mogu biti revizijski razlog u revizijskom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne drugostepene presude, preduzeće „AA“ iz ..., ostrvo ..., Velika Britanija, čiji je pravni sledbenik tužilac u ovom postupku preduzeće „AA“ Beograd, upisano u Privredni registar kao pravni sledbenik tužioca, je sledbenik preduzeća „AA“ iz ..., Republika Irska. Na tužioca su preneta sva prava i obaveze njegovog pravnog prethodnika, među kojima i potraživanje prema tuženom u ovom postupku, po osnovu ugovora o hipoteci. Osnovna delatnost tužioca i njegovih pravnih prethodnika su poslovi vezani za uvoz i izvoz robe, dok je njegovo predstavništvo za područje bivše SRJ u Beogradu bilo osnovano radi istraživanja tržišta, prethodne i pripremne radnje za zaključivanje ugovora o izvozu i uvozu robe i usluga, ugovora o dugoročnoj proizvodnji, kooperacija, poslovno-tehničkoj saradnji i stranim ulaganjima.

Pravni prethodnik tužioca je sa preduzećem „GG“, sa sedištem u ... na Kipru dana 09.03.1994. godine zaključio ugovor o kreditu, kao davalac kredita, dok je preduzeće „GG“, korisnik kredita. Predmet ugovora o kreditu je iznos od 1.140.000 DM koji je davalac kredita dao korisniku kredita na rok od tri meseca uz kamatnu stopu od 1% tromesečno. Kao obezbeđenje za dati kredit, uknjižena je hipoteka na nekretninama poslovni objekat – ... radionica, dvorište, njiva u selu u ulici ..., površine 8,58 m2 i obala u selu površine 3,35 m2, sve upisano u ZKUL ... KO ..., vlasništvo tuženog, ... i kuća br. ... u ulici ... i dve zgrade na parceli ... od 3.900,90 m2, opisane kao ZK telo II u A listu u ZKUL br. ... KO ..., vlasništvo DD iz ..., ... . Hipoteka je uknjižena na iznos od 2.280.000 DM do konačne otplate, a ugovor sadrži saglasnost korisnika kredita da se na nepokretnostima opisanim u ugovoru uknjiži hipoteka na iznos i pod uslovima navedenim u ugovoru.

Ugovor o kreditu potpisali su ĐĐ, direktor „... banke“ za davaoca kredita, što su stranke učinile nespornim, s tim što njegov potpis na ugovoru nije overen pečatom pravnog lica davaoca kredita i EE za korisnika kredita, ali ni njegov potpis na ugovoru nije overen pečatom pravnog lica korisnika kredita, a pri tome nijedan od potpisnika ugovora o kreditu nije imao ovlašćenje za zastupanje ugovornih strana u predmetnom poslu. Potpisnici ugovora o kreditu potpisali su i priznanicu od 10.03.1994. godine, u kojoj stoji da je na ime ugovora o kreditu pravni prethodnik tužilaca isplatio iznos od 1.140.000 DM EE, korisniku kredita.

Istog dana kada je zaključen ugovor o kreditu, 09.03.1994. godine, zaključen je i ugovor o hipoteci između pravnog prethodnika tužioca, kao hipotekarnog poverioca i tuženog, vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kao hipotekarnog dužnika. U ugovoru je konstatovano da je dana 09.03.1994. godine zaključen ugovor o kreditu između hipotekarnog poverioca kao davaoca kredita i firme „GG“, iz ..., kao korisnika kredita. U ugovoru je navedeno da se kao obezbeđenje za dati kredit vrši uknjižba hipoteke na nepokretnostima opisanim u obrazloženju ove presude, radi namirenja hipoteke u iznosu od 1.140.000 DM do konačne isplate. Vlasnik hipotekovane nepokretnosti, tuženi u ovom postupku je svojim potpisom potvrdio da je saglasan da se na nepokretnosti uknjiži hipoteka na iznos koji je naveden u ugovoru, tako da ugovor o hipoteci sadrži „clausulu intabulandi“. Ugovor o hipoteci potpisali su za hipotekarnog poverioca ŽŽ, zaposlena u „... banci“ i hipotekarni dužnik, tuženi u ovoj parnici.

Dana 14.03.1994. godine tuženi je pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 1601/94 od 15.03.1994. godine overio založnu izjavu i dao saglasnost da se na nekretnine upisane u ZK.UL. br. ... KO ... uknjiži hipoteka na iznos od 1.140.000 DM, počev od 09.03.1994. godine do otplate kredita u korist hipotekarnog poverioca, a u svemu u skladu sa ugovorom o kreditu zaključenim 09.03.1994. godine. Istog dana je pred Petim opštinskim sudom u Beogradu overio potpis ugovora na hipoteci.

Hipoteka je sprovedena u zemljišnoj knjizi, a u vreme upisa hipoteke kao jedini vlasnik nepokretnosti bio je upisan tuženi. U Dn spisu 448/94 Opštinskog suda u Staroj Pazovi nalazi se i polisa osiguranja DD za osiguranje „Dunav“ iz Beograda od 14.03.1994. godine za osiguranika „ZZ“, preduzeće za proizvodnju i trgovinu iz Beograda sa sumom osiguranja od 1.400.000 novih dinara, a što predstavlja 1.400.000 DM, te da sva prava osiguranika po ovoj polisi počev od 14.03.1994. godine se prenose na „... banku“, s tim da obaveza plaćanja premije osiguranja i dalje ostaje na preduzeću „ZZ“.

Dana 26.09.1994. godine II je tuženom uputio pismo kojim ga je obavestio da je rok za otplatu kredita istekao i da ga hipotekarni poverilac poziva da u roku od 15 dana dostavi obaveštenje o otplati kredita, jer će u protivnom biti prinuđen da potraživanje hipoteke realizuje kroz hipoteku preko suda. Ovo pismo potpisala je ŽŽ, zaposlena u „... banci“ i ono je zavedeno kod „... banke“ iako banka nije u pravnom odnosu sa hipotekarnim poveriocem, ni sa hipotekarnim dužnikom, već je preuzela sva prava po polisi osiguranja od osiguranika preduzeća „ZZ“.

Prema rešenju Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose sa inostranstvom, preduzeće „AA“ sa sedištem u Beogradu imalo je zaposleno samo jedno lice i to direktora JJ, koji je jedini bio ovlašćen za potpisivanje u ime predstavništva tužioca.

Prema potvrdi „... banke“ od 01.03.1995. godine, predstavništvo tužioca u Beogradu poseduje kod te banke nerezistentni dinarski račun, a u vreme zaključenja ugovora o kreditu nema dokaza da je predstavništvo tužioca imalo otvoren dinarski ili devizni račun kod „... banke“ u Beogradu.

Glavni umešač, tužilja VV sa tuženim BB, bivšim supružnikom, čija bračna zajednica je prestala u januaru mesecu 1994. godine, razvodom braka, presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P br. 1604/95 od 02.06.1995. godine, zaključila je sa tuženim sudsko poravnanje u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu P br. 3519/96 dana 18.11.1996. godine, kojim su izvršili deobu zajedničke imovine tako što su založene nepokretnosti u celosti pripale u svojinu i državinu glavnom umešaču, kao i ½ zajedničkih stvari u ulici ... u ..., dok je tuženom pripala u svojinu i državinu kuća u izgradnji u ulici ... u ..., putničko vozilo, plovilo katamaran i ½ zajedničkih stvari u stanu u ulici ... u ... .

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan, a tužbeni zahtev po tužbi za glavno mešanje usvojili u celini kao osnovan.

Sve razloge koje su dali nižestepeni sudovi kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i revizijski sud i u obrazloženju ove presude ih ne ponavlja saglasno članu 414. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 91. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, propisano je da punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen.

U konkretnom slučaju, ugovor o kreditu potpisala su lica koja za to nisu imala punomoćje, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je ugovor o kreditu ništav pravni posao u smislu člana 103. u vezi sa članom 91. ZOO. U smislu člana 61. – 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji se primenjivao u vreme nastanka spornog odnosa, založno pravo je sporedno, akcesorno pravo i ono nastaje sa nastankom tražbine (glavnog prava), koju obezbeđuje. Potraživanje koje se obezbeđuje založnim pravom mora biti punovažno. Stoga, ništavost ugovora o kreditu po načelu akcesornosti povlači i ništavost osporenog ugovora o hipoteci, kao što su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za konverziju ugovora o kreditu u ugovor o zajmu. Ugovor o kreditu prema članu 1065. ZOO, kao što su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, zaključuje se sa bankom kao drugom ugovornom stranom. Ugovor o kreditu je ništav pravni posao, a konverzija ovog ugovora u ugovor o zajmu, u smislu člana 557. ZOO nije moguća jer potpisnik ugovora o zajmu EE nije imao ovlašćenje niti da potpiše ugovor, niti da primi novac. Pri tome, nema ni dokaza da je novac po ugovoru o zajmu isplaćen.

Neosnovani su navodi revizije da je sud prekoračio načelo dispozicije kada se upuštao u ocenu pravne valjanosti ugovora o kreditu i ugovora o zajmu zbog nepostojanja punomoćja – ovlašćenja za zaključenje ugovora, jer na ništavost pravnog posla u smislu člana 109. ZOO, sud pazi po službenoj dužnosti. U konkretnom slučaju, radi se o pravilnoj primeni materijalnog prava na koju sud pazi po službenoj dužnosti, a ne o primeni istražnog načela, odnosno načela dispozicije, koje se odnosi na raspolaganje stranaka činjeničnom građom i zahtevima istaknutim u postupku.

Na osnovu izloženog, kako se ni ostalim navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju i odlučio kao u izreci presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 153. i 154. ZPP. Tužiocu nisu priznati troškovi postupka, jer nije uspeo u revizijskom postupku, saglasno članu 153. ZPP, dok tuženom nisu dosuđeni troškovi odgovora na reviziju, jer nisu bili nužni radi vođenja revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić