.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1101/2022
10.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lepetić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., Republika Crna Gora, čiji je punomoćnik Ivana Pupović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1566/21 od 23.09.2021. godine, u sednici održanoj 10.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1566/21 od 23.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1566/21 od 23.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6030/2019 od 30.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete u visini zakupa date pekarske opreme na korišćenje na ..., Opština Budva u Crnoj Gori, za period od 17.07.1995. godine do 23.10.1997. godine, zajedno sa uračunatom zakonskom zateznom kamatom zaključno sa 31.12.2019. godine isplati iznos od 28.469 evra, sa zakonskom zateznom kamatom na prvobitnu glavnicu duga od 12.869 evra počevši od narednog roka 01.01.2020. godine pa nadalje, sve do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu koji važi na teritoriji Republike Srbije. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 726.655,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1566/21 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba je delimično usvojena i presuđeno tako što je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 6.963 evra, te na iznos od 13.619 DEM domicilnu kamatu od 02.10.1996. godine do 31.01.2002. godine, na iznos od 6.579,81 evro od 01.02.2002. godine do 24.12.2012. godine kamatu po stopi Evropske centralne banke za evro, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja uvećane za 8% poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i na ime troškova postupka iznos od 353.754,80. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizije stranaka nisu dozvoljene.
Članom 410. stav 2. tačka 4. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.
Revizija tužilje je nedozvoljena, jer tužilja nema pravni interes za izjavljivanje revizije, s obzirom na to da presuda doneta u drugom stepenu ne sadrži odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužilje, budući da je pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 6.963 evra, i to na iznos od 13.619 DEM domicilnu kamatu 02.10.1996. godine do 31.01.2002. godine, na iznos od 6.579,81 evro od 01.02.2002. godine do 24.12.2012. godine kamatu po stopi Evropske centralne banke za evro, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranje uvećane za 8% poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
S obzirom na to da je revizija tužilje nedozvoljena, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, propisano je da revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Članom 403. stav 2. tačka 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom na to da je tužba podneta 22.09.1997. godine, da je vrednost predmeta spora pobijanog dela 6.963 evra, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali se u ovom slučaju ne primenjuje član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo, jer je pobijanom drugostepenom presudom, preinačena prvostepena presuda, tako što je smanjena obaveza tužene u odnosu na iznos dosuđen prvostepenom presudom, pa pravo na reviziju, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o preinačenju i dozvoljenosti revizije se u ovom slučaju ne primenjuje.
Preinačenje odluke o kamati, kao sporednom potraživanju na glavni zahtev reviziju ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom na to da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
