Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Željko Perović, advokat iz ..., protiv tuženih „MK Mountain Resort“, DOO Kopaonik i MK „Group“ DOO Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Maja Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4969/19 od 07.08.2020. godine, u sednici održanoj dana 09.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4969/19 od 07.08.2020. godine i predmet vraća drugostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P 22/15 od 09.11.2016. godine, stavom prvim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade štetu u vidu izmakle koristi od rentiranja nezakonito porušenih pijačnih tezgi i montažnih lokala na prostoru pijace za vreme trajanja Ugovora o zakupu pijace br. ... od 01.11.2001. godine, u iznosu od 31.236.037,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.08.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade štetu u vidu izmakle koristi po osnovu obavljanja ugostiteljske delatnosti u nezakonito porušenom zidanom objektu „GG“ za period od 24 godine, u iznosu od 9.894.240,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.08.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade štetu u vidu izmakle koristi od rentiranja nezakonito porušenog zidanog objekta „DD“ za period od 24 godine u iznosu od 22.255.947,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima naknade troškove postupka u određenom iznosu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4969/19 od 07.08.2020. godine, ukinuta je navedena prvostepena presuda i presuđeno tako što su odbijeni kao neosnovani svi tužbeni zahtevi tužilaca i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), čije se odredbe primenjuju u ovom parničnom postupku na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i da je osnovana jer je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP, na koju se revizijom osnovano ukazuje a bila je od uticaja na njenu pravilnost i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca sada pok. VV, kao zakonski zastupnik „ĐĐ“ ..., u svojstvu zakupca i pravni prethodnik tuženih „Internacional CG“, DP Beograd CG Turistički centar Kopaonik, Opština Raška, u svojstvu zakupodavca, zaključili su ugovor o zakupu br. ... od 01.11.2001. godine kojim su regulisana prava i obaveze ugovornih strana. U skladu sa ugovorom, zakupac je izgradio objekte: 30 zatvorenih enterijerskih tezgi površine od po 2,76 m2, 10 montažnih lokala površine od po 8 m2 i 1 montažni lokal površine od 11,18 m2 i rekonstruisao dva zidana postojeća lokala u G objektu: „DD“ i „GG“ u periodu od 1993. do 1998. godine, radi obavljanja poslovne delatnosti. Rešenjem Opštinske uprave Opštine Brus od 14.01.2004. godine donetim po predlogu NBS – Ekspozitura Kruševac zbog blokade žiro računa njenog osnivača duže od tri meseca neprekidno, brisana je iz registra radnji radnja preduzetnika VV „EE“ ..., ..., za obavljanje građevinske prevozničke delatnosti i dr., osnovana rešenjem od 10.09.1991. godine, sa trajnim prestankom obavljanja delatnosti počev od 26.11.2003. godine. Nakon brisanja radnje pok. VV je kao fizičko lice nastavio da koristi pijačni prostor sa izgrađenim objektima i da ispunjava obavezu plaćanja zakupnine zakupodavcu, a posle njegove smrti 24.06.2005. godine, u njihovoj državini su bili tužioci, koji su (delimičnim) ostavinskim rešenjem Opštinskog suda u Raški O br.109/05 od 12.09.2005. godine oglašeni za naslednike, uz majku ŽŽ, na delu zaostavštine svog oca pok. VV, koju između ostalog čini i pravo po osnovu navedenog ugovora o zakupu od 01.01.2001. godine, sa po 1/3 idealnog dela. Prema izvodu o registraciji privrednog subjekta APR RS tuženi MK „Group“ DOO osnovan je 04.01.1995. godine, a tuženi MK „Mountain Resort“ DOO Kopaonik osnovan je 22.06.2007. godine. Osnivač i vlasnik 100% istog je MK „Group“ DOO Beograd. Tuženi su pravni sledbenici Kompanije „International CG“ DP Beograd, CG Turistički centar Kopaonik - Opština Raška. Tokom septembra meseca 2009. godine, tuženi su primenom sile oduzeli tužiocima sve izgrađene objekte, isključili struju i fizičkim preprekama blokirali ulaz u prostorije iz pijace, pa je Opštinski sud u Raškoj, rešenjem P 5497/09 od 02.09.2009. godine, usvojio privremenu meru u sporu radi zaštite državine i naložio tuženima da se uzdrže od smetanja državine tužilaca i da izvrše vraćanje u pređašnje stanje. Tuženi nisu postupili po ovoj privremenoj meri, već su započeli rušenje i istog meseca porušili sve objekte tužilaca. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu P 18/13 od 10.06.2014. godine, tuženi su obavezani da tužiocima (solidarno) naknade štetu na ime građevinske vrednosti uništenih objekata isplatom iznosa od 5.815.892,79 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, utvrđena je visina izgubljene koristi od rentiranja porušenih 30 drvenih boksova - tezgi, 10 montažnih lokala i 1 montažnog lokala za period od 01.09.2009. do 01.11.2021. godine (do kada je zaključen ugovor o zakupu), kao i visina izmakle koristi za period od 24 godine (do isteka građevinskog veka tih objekata) po osnovu obavljanja ugostiteljske delatnosti za porušeni zidani objekat „GG“i po osnovu izgubljene koristi od rentiranja lokala „DD“ (koji nisu vezani ugovorom o zakupu) u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom, utvrđenim na dan veštačenja 15.08.2016. godine. Nakon smrti njihovog oca VV, tužilac BB je preuzeo obavljanje ugostiteljske delatnosti u objektu - pečenjari „GG“, a nakon što se razboleo 2008. godine, poslovanje tim ugostiteljskim objektom preuzeo je njegov brat tužilac AA. On je rešenjem od 25.12.2008. godine, registrovao građevinsku radnju „ĐĐ“ AA PR ... ... i promenu njenog punog poslovnog imena i delatnosti pa je upisana ugostiteljska delatnost. Na osnovu iskaza tužioca AA i svedoka ZZ, prvostepeni sud je utvrdio da je svedok još sa pok. VV zaključio ugovor o zakupu kada je ušao u posed zidanog objekta „DD“ plaćajući mu u prvo vreme zakupninu, a potom je zakupnine plaćao kompenzacijom, isporučujući mu piće za njegov ugostiteljski objekat - pečenjaru a nakon njegove smrti je nastavio da ga koristi u dogovoru sa tužiocem sve do rušenja lokala, plaćajući zakupninu od oko 800 evra mesečno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužiocima pripada tražena naknada materijalne štete u visini izmakle koristi na osnovu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Našao je da je ugovor o zakupu pijace bio zaključen počev od 01.11.2001. godine na period od 20 godina i da nije bio raskinut, niti je prestao da postoji, tako da su tužioci usled deliktne radnje tuženih rušenjem objekata onemogućeni da povećaju svoju imovinu izdavanjem navedenih lokala u zakup ili obavljanjem ugostiteljske delatnosti, zbog čega je obavezao tužene da tužiocima (solidarno) naknade štetu u vidu izmakle koristi u iznosima utvrđenim nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Odlučujući o žalbi tuženih (po drugi put), drugostepeni sud je otvorio glavnu raspravu i drugačijom ocenom izvedenih dokaza (izvedenih u postupku pred prvostepenim sudom) zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što tužioci, po oceni ovoga suda, nisu dokazali na osnovu člana 231. ZPP osnovanost i visinu postavljenog tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi, zbog čega je odbio njihov tužbeni zahtev u celosti. Zauzeo je stanovište da se pri oceni visine izmakle koristi, uzima u obzir dobit koja se mogla osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem člana 189. ZOO (stavovi 2. i 3), te da se zbog toga tražena naknada štete u vidu izmakle koristi ne može zasnivati na pretpostavljenoj mogućnosti ostvarenja te dobiti, već na realnim podacima iskazanim u poslovanju oštećenog pre štetnog događaja na osnovu pismene dokumentacije ili putem svedoka. S tim u vezi je zaključio da se niko od saslušanih svedoka nije izjasnio da su tužioci pre 2009. godine kada je došlo do rušenja objekata, ostvarivali dobit od zakupa porušenih tezgi i montažnih lokala na prostoru pijace, kao ni po osnovu obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektu „GG“ i zakupa „DD“. Ukazujući takođe na određene kontradiktornosti u iskazima svedoka ZZ i iskaza tužioca AA, datim u prvostepenom postupku, kao dodatnom argumentu za svoju odluku.

Po stanovištu ovoga suda, osnovano se u reviziji tužilaca ističe ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP tako što je nepravilno primenio odredbu člana 231. ZPP o teretu dokazivanja što je bilo od presudnog značaja za pravilnost donete odluke, u situaciji kada u pogledu naknade štete u vidu izmakle koristi po osnovu obavljanja ugostiteljske delatnosti u nezakonito porušenom zidanom objektu „GG“ postoje dokazi u spisima. Naime, prvostepeni sud je utvrdio da je posle očeve smrti u tom ugostiteljskom objektu - pečenjari najpre radio tužilac BB do 2008. godine, a da je posao u istom objektu zatim nastavio tužilac AA koji je i registrovao ugostiteljsku delatnost na osnovu rešenja APR iz 2008. godine. Zato se ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je prvostepeni sud samo utvrdio visinu moguće dobiti za ovaj lokal – ugostiteljski objekat i da se nalaz i mišljenje sudskog veštaka u pogledu ovog vida štete zasniva na pretpostavkama.

Kako fizička lica koja ostvaraju prihode od samostalne delatnosti, plaćaju porez na paušalno utvrđen prihod na osnovu člana 32. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br.24/01, sa izmenama), sud će u ponovnom postupku preko sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke a na osnovu uvida u poslovne knjige, utvrditi koliko je iznosio prihod od samostalne delatnosti tužioca AA u relevantnom periodu počev od 2009. godine za navedeni ugostiteljski objekat, s obzirom na različit status paušalaca u odnosu na lica koja su u sistemu PDV, kako bi pouzdano utvrdio visinu izmakle koristi po ovom osnovu obavljane ugostiteljske delatnosti.

Osim toga, u pogledu naknade izmakle koristi za rentiranje objekta DD, sud će utvrditi da li je tužilac AA zaključivao pismeni ugovor o zakupu ovog lokala sa svedokom ZZ jer je odredbom člana 2. Zakona o porezima na imovinu, propisano da je pravo zakupa (pored ostalog) na poslovnim prostorijama oporezivo, odnosno da predmet oporezivanja može biti pravo zakupa poslovnih prostorija, pa zato takav ugovor o zakupu poslovne prostorije iziskuje pismenu formu. Pored toga, otkloniće kontradiktornosti u iskazima ovog svedoka i tužioca što drugostepeni sud nije učinio iako je otvorio glavnu raspravu.

Kada utvrdi ukazane činjenice, sud će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenih zahteva zasnovanih na članu 189. ZOO, imajući u vidu i odredbu člana 192. istog zakona i vezano za primenu ove odredbe utvrdiće činjenice na koje mu je ukazano prethodnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 5502/2018 od 12.06.2019. godine. S obzirom da drugostepeni sud nije postupio po nalozima iz navedenog rešenja ovoga suda, predmet se vraća na suđenje drugom veću istog suda.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu članova 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić