Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac (rođen .... godine), diplomirani ..., zaposlen u ... „BB“ na mestu direktora nabavne službe je na osnovu rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Somboru od 31.07.2009. godine pritvoren, jer je protiv tužioca i drugih lica koja su rukovodila ...„BB“ pokrenut krivični postupak. Nakon isteka pritvora u trajanju od jednog meseca, rešenjem Okružnog suda u Somboru Kv br.191/09 pritvor je produžen za još dva meseca, da bi rešenjem istog suda od 23.10.2009. godine pritvor određen protiv tužioca ukinut. Tužilac je u pritvoru proveo ukupno 85 dana. Protiv tužioca je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi sa članom 35. KZ, a presudom Višeg suda u Somboru K 143/10 od 17.07.2014. godine, tužilac je oslobođen optužbe, jer nije dokazano da je učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Pre ovog krivičnog postupka, tužilac je presudom Opšinskog suda u Kuli K 23/02 bio osuđen uslovno osudom zbog krivičnog dela iz člana 139. stav 1. tačka 3. KZ, a koje je brisano rešenjem istog suda, kao i po presudi Opštinskog suda u Kuli K 68/08 za krivično delo iz člana 278. stav 4. KZ, po kojem mu je takođe bila izrečena uslovna osuda. Za vreme dok je bio lišen slobode, tužilac se našao u specifičnom režimu života, u okruženju u kome su se nalazila počinioci raznih krivičnih dela, u ambijentu gde su bili loši uslovi higijene i ishrane. Tužioca su redovno posećivali supruga i deca, obaveštavajući ga o događajima u ..., kao i o pisanju štampe o njegovom slučaju, gde je bio predstavljen kao deo rukovodstva fabrike koje je izvršila pljačku, zbog čega je fabrika prestala sa radom. Tužilac je osećao sramotu i krivicu, bilo mu je žao supruge i dece koji su bili izloženi uvredama zbog toga što se on nalazio u pritvoru. Nakon puštanja na slobodu, tužilac je ostao bez primanja, javili su se porodični problemi, što ga je dovelo do duševne krize koja je kulminirala pokušajem samoubistva 24.10.2010. godine. Tužilac je potom bio na psihijatriskom lečenju, a kad se oporavio od teškog duševnog stanja u kome se nalazio, zaposlio se u ..., što se pozitivno odrazilo na njegov brak i porodicu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, dosuđujući mu na ime pretrpljenih duševnih bolova po svim osnovima jedinstveni iznos od 800.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama parničnih stranaka, delimično preinačio prvostepenu presudu, tako što je dosuđen iznos novčane naknade nematerijalne štete po navedenom osnovu smanjio na 500.000,00 dinara, ocenjujući da je taj iznos adekvatna satisfakcija za trpljenja kojima je tužilac bio izložen.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima prilikom odmeravanja pravične novčane naknade za traženi vid nematerijalne štete.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, koje se revizijom saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može pobijati, drugostepeni sud pravilno primenio navedenu zakonsku odredbu utvrđujući da iznos od 500.000,00 dinara predstavlja pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, koju je tužilac pretrpeo neosnovanim lišenjem slobode u utvrđenom trajanju. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, posebno trajanje perioda u kom je tužilac bio lišen slobode, težinu i prirodu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, njegove porodične prilike, kao i druge okolnosti koje su uticale na prirodu i težinu trajanja duševnih bolova, kao što je i njegova ranija osuđivanost za slična krivična dela. Dosuđivanjem navedenog iznosa ostvaruje se princip pravičnosti u skladu sa odredbom člana 200. ZOO, koju u stavu drugom propisuje da će prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i u visini njene naknade, sud voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić