Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rastko Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 543/21 od 07.10.2021. godine, u sednici održanoj 18.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 543/21 od 07.10.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 543/21 od 07.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr1 383/20 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti prvostepenog suda. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 1.780.192,32 dinara, kako je odlučeno stavom trećim izreke. Odbijen je tužbeni zahtev u delu, kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnice počev od 24.03.2010. godine, kao dana otvaranja stečajnog postupka, do isplate, kako je odlučeno stavom četvrtim izreke. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate, kako je odlučeno stavom petim izreke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 543/21 od 07.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima 2 – 5 izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odluke o kamati na iznos glavnog duga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan u pogledu glavnog potraživanja, a odbijen tužbeni zahtev za isplatu kamate, kao sporednog potraživanja, od 24.03.2010. godine kao dana otvaranja stečajnog postupka do isplate. O ovom pravu tužioca, visini tražene naknade i kamati sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj parnici, a tiče se primene odredaba člana 85. i 93. Zakona o stečaju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Takođe, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Vrhovnog kasacionog suda Spp. 6/2016 od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, u pogledu zakonske zatezne kamate na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća u stečaju, koja se obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom stava 2. iste zakonske odredbe.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se pravnosnažna odluka u delu odluke o kamati na iznos glavnog duga.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2.istog člana, kamate, ugovorne kazne i ostala sporedna traženja, kao i troškovi spora ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu imovinsko-pravne prirode, kao i da je revizija izjavljena protiv odluke o zakonskoj zateznoj kamati, dakle, protiv odluke kojom je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena, saglasno članu 403., u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić