U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Jasmina Srećković i Mikica Srećković, adovkati iz ..., tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Sanda Suvačar, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, delimičnog lišenja roditeljskog prava, izdržavanja i uređenja načina ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 13/24 od 16.01.2024. godine, u sednici održanoj dana 06.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 13/24 od 16.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 233/22 od 29.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje da se zajedničko maloletno dete stranaka VV rođena ...2017. godine u ..., poveri na samostalno vrešenje roditeljskog prava majci tuženoj-protivtužilji BB i odredi da će prebivalište maloletne VV biti u mestu prebivališta njene majke u ... u ulici ... broj ... . Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se zajedničko maloletno dete stranaka VV poveri njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava i odredi prebivalište maloletne VV u mestu prebivališta oca. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je traženo da se tužilac-protivtuženi delimično liši roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom stranaka VV u delu odluke o pitanjima koja bitno utiču na život deteta – promena prebivališta deteta, obrazovanje deteta i veći medicinski zahvati nad detetom. Stavom četvrtim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje, pa je tužilac-protivtuženi obavezan da u izdražvanju svoje maloletne ćerke doprinosi mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara počev od 07.09.2022. godine pa ubuduće dok za to postoji zakonska obaveza ili presuda ne bude izmenjena, do 10. u mesecu za tekući mesec, dok je zaostale rate dužan da isplati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svake rate pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da u izdražvanju svoje maloletne ćerke doprinosi mesečnim iznosom od 5.000,00 dinara počev od 01.08.2022. godine. Stavom šestim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa tužioca-protivtuženog sa maloletnom ćerkom na taj način što bi maloletna VV provodila sa tužiocem-protivtuženim svaki drugi vikend u mesecu počev od petka u popodnevnim časovima (u skladu sa prethodnom najavom tužioca-protivtuženog), pa do nedelje u 20,00 časova, na taj način što bi tužilac- protivtuženi preuzimao maloletnu VV iz domaćinstva tužene-protivtužilje i vraćao u dogovoreno vreme, tako što bi maloltna VV sa tužiocem-protivtuženim naizmenično provodila državne i verske praznike počev od 09,00 časova prvog dana praznika do 20,00 časova poslednjeg dana praznika, tako što bi neparne kalendarske godine prvu polovinu zimskog raspusta provodila kod tužioca-protivtuženog, a drugu polovinu kod tužene-protivtužilje, a naredne godine obrnuto, tako što bi prvih 15 dana jula i avgusta meseca provodila kod tužioca-protivtuženog, tako što bi svoj rođendan naizmenično provodila sa roditeljem u vremenskom periodu od 09,00 časova do 20,00 časova, kao i što bi kod tužioca-protivtuženog provodila dan krsne slave tužioca-protivtuženog u vremenskom periodu od 09,00 časova do 20,00 časova. Stavom sedmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 13/24 od 16.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P2 233/22 od 29.09.2023. godine u stavu prvom, drugom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu četvrtom i sedmom izreke i u ukinutom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovni postupak i suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23- drugi zakon) pa je ocenio da revizija tužioca- protivtuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u vanbračnoj zajednici od 2015. godine do 07.07.2022. godine iz koje imaju maloletnu ćerku VV. Maloletna VV rođena je ...2017. godine u ... . Tužena se, po prestanku vanbračne zajednice, sa maloletnom VV preselila u ..., ali maloletna VV ne pohađa predškolsku ustanovu, s obzirom na to da joj je prebivalište i dalje prijavljeno u ..., koje ne može da promeni jer je tužilac datu saglasnost za promenu prebivališta opozvao. Maloletna VV od raskida zajednice života roditelja živi u porodici majke i sa majkom BB izgradila je jaku emotivnu vezu i odnos pun poverenja i ljubavi. Majka devojčici pruža svu potrebnu negu i brigu, obezbeđujući osećaj sigurnosti, a imajući u vidu niži kalendarski uzrast deteta, mišljenje Centra za socijalani rad je da je u trenutnoj situaciji, u najboljem interesu maloletne VV da bude poverena majci tuženoj BB, dajući model viđenja koji od strane Centra za socijalni rad u Novom Sadu procenjen kao model koji je u interesu maloletne VV. Jednostranom procenom roditeljskih sposobnosti tužioca-protivtuženog Centar za socijalni rad u Zaječaru utvrdio je da je tužilac visoko motivisan da samostalno vrši roditeljsko pravo, da prepoznaje potrebe deteta da redovno održava kontakte sa roditeljem sa kojim ne živi, da bi u čuvanju maloletne VV imao podršku svoje porodice porekla, da je emotivno vezan za maloletnu VV i da sa njom redovno održava kontakte nakon raskida zajednice života sa tuženom, da poseduje adekvatne roditeljske kapacitete i lična svojstva i motivaciju za samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV. Prema sintetizovanom nalazu i mišljenju oba organa starateljstva u postupku vršenja roditeljskog prava nad maloletnom VV proizlazi da maloletna VV od raskida zajednice života živi u porodici majke, da je sa njom izgradila jaku emotivnu vezu i odnos pun poverenja i ljubavi, da majka devojčici pruža svu potrebnu negu i brigu, obezbeđuje osećaj sigurnosti, a imajući u vidu i niži kalendarski uzrast deteta u trenutnoj situaciji u najboljem interesu maloletne VV je da bude poverena majci tuženoj-protivtužilji BB. Utvrđeno je da tužena-protivtužilja prepoznaje potrebe deteta da održava lični odnos sa ocem, kao i da je predloženi model viđenja od strane Centra za socijalni rad u Novom Sadu u interesu maloletne VV.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da maloletno dete stranaka treba poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj-protivtužilji i uredili način održavanja ličnih odnosa deteta i tužioca- protivtuženog. Iako oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost i žive u stambenim i materijlanim prilikama u kojima mogu zadovoljiti potrebe maloletnog deteta, odluka o vršenju roditeljskog prava je doneta jer je maloletna VV emotivno vezana za majku.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta su od prvenstvenog značaja. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja i drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i da će u tom cilju preduzeti sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu citirane odredbe Konvencije o pravima deteta, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV treba poveriti tuženoj- protivtužilji.

Prema okolnostima konkretnog slučaja, nasuprot navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili najbolji interes maloletnog deteta kada su poverili majci samostalno vršenje roditeljskog prava, jer je sa majkom razvila odnos pun poverenja i ljubavi, sa njom se oseća sigurno, razvile su veliku emotivnu bliskost, a imajući u vidu da je maloletna VV rođena 2017.godine i da ne postoje kontraindikacije da se vršenje roditeljskog prava poveri majci.

Pravilna je odluka nižestepenih sudova o uređenju i načinu održavanja ličnih odnosa detata sa ocem na osnovu odredbe člana 61. Porodičnog zakona, jer omogućuje maloletnom detetu i tužiocu protivtuženom dovoljno zajedničkog vremena za očuvanje i razvijanje međusobnih odnosa, koji su nesumnjivo bitni za potpuni psihofizički razvoj deteta.

Neosnovani su navodi revidenta da je u konkretnom slučaju sud trebalo radi pravilnog utvrđivanja činjenica da odredi forenzičko-psihijatrijsko veštačenje, jer iz nesumnjivih i sintetizovanih nalaza organa starateljstva ne proizilazi potreba za utvrđivanjem činjenica putem forenzičko-psihijatrijsko veštačenja.

Drugostepeni sud je, nasuprot navodima revizije, za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković