.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11033/2024
05.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Branke Dražić, Dragane Boljević i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 553/24 od 06.02.2024. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 553/24 od 06.02.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 553/24 od 06.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 553/24 od 06.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P 142/22 od 18.10.2023. godine u delu o glavnoj stvari, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog otuđenja udela u zajedničkoj svojini isplati 13.666,66 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.12.2019. godine kao dana otuđenja pa do isplate. Prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je tužilja obavezana da tuženom nadoknadi parnične troškove od 553.109,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, tužilja je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove nije tražio.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odluka o zahtevu za isplatu tužilje, kao supružnika davaoca izdržavanja, na ime udela u imovini koja je stečena u toku trajanja braka po ugovoru o doživotnom izdržavanju, koji je zaključio suprug sa svojom majkom - kao primaocem izdržavanja, zasnovana je na utvrđenoj činjenici da ne postoji doprinos tužilje u davanju koji bi vodio osnovanosti obligacionopravnog zahteva. Postojanje pravnog režima zajedničke imovine po članu 171. stav 1. Porodičnog zakona uslovljeno je radom supružnika u toku trajanja zajednice života, pa imajući u vidu utvrđene činjenice i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud nalazi da je odluka u skladu sa ustaljenom praksom u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, zbog čega nema pravnih pitanja zbog kojih bi bilo opravdano odlučiti o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 10.11.2020. godine, vrednost predmeta spora po eventualnom tužbenom zahtevu o kome je odlučeno pobijanom presudom je 13.666,66 evra u dinarskoj protivvrednosti i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Stanković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
