U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Zelen, advokat iz ... protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Petar Ivanović, advokat iz ..., radi poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1428/14 od 30.12.2015. godine, a u sednici održanoj 14.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1428/14 od 30.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 81452/10 od 28.11.2013. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između sada pokojnog VV, kao primaoca izdržavanja, i tuženog, kao davaoca izdržavanja, overenog pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R3 1213/2006 dana 28.09.2006. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 516.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1428/14 od 30.12.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 564.200,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između VV, oca stranaka kao primaoca izdržavanja, i tuženog, kao davaoca izdržavanja, zaključen je i overen ugovor o doživotnom izdržavanju pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R3 1213/2006 dana 28.09.2006. godine. U ugovoru je navedeno da je primalac izdržavanja vanknjižni vlasnik dvoiposobnog stana površine 77,22 kvadratnih metara u ..., da mu je neophodna tuđa nega i pomoć koju mu je do tada pružao tuženi, da će se tuženi i ubuduće brinuti i starati o svom ocu do kraja njegovog života na način da žive kao i do sada u zajedničkom domaćinstvu, te da će mu obezbediti potrebnu negu u bolesti i starosti, hranu, lekove, odeću i da će ga posle smrti sahraniti. U ugovoru je takođe navedeno da je naknada za dato izdržavanje stan primaoca izdržavanja, koji će biti vlasništvo davaoca izdržavanja posle smrti primaoca izdržavanja. VV je preminuo ...2010. godine. U toku 1979. godine VV je ambulantno psihijatrijski lečen, prvi put je hospitalizovan 1990. godine, kada je predložen za prvu kategoriju invalidnosti zbog bitno smanjene životne i radne sposobnosti, a kasnije je bolnički lečen tokom 1991. godine, 2006. godine i 2009. godine, zbog bolesti– … što je dovelo do …, a što ga je činilo nesposobnim za rasuđivanje. Usled bolesti nije bio u stanju da vodi brigu o sebi, već mu je bila neophodna tuđa nega i pomoć za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uz određenu terapiju.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.

Prema članu 56. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Poslovna sposobnost podrazumeva sposobnost samostalnog odlučivanja o pravima i obavezama, odnosno, sposobnost fizičkog lica da izjavama svoje pravno relevantne volje preuzima određena prava i obaveze i stvara, menja ili gasi određene pravne odnose. Pretpostavlja se da je svako punoletno lice poslovno sposobno i da je prilikom donošenja odluka i preduzimanja radnji koje proizvode određene pravne posledice i imaju obavezujuću pravnu snagu za onog koji ih preduzima ta osoba u stanju da normalno rasuđuje, da razume posledice odluka koje donosi i da štiti svoja prava i interese.

U ovom slučaju sprovedenim medicinskim veštačenjem je utvrđeno da u vreme sačinjavanja spornog ugovora sada pok. VV nije bio sposoban za rasuđivanje jer je bolovao od hronične psihotičke bolesti, …, koje nije bilo izlečivo već je moglo imati samo poboljšanja na nivou komunikacije sa sredinom. Lice koje nije sposobno za rasuđivanje ne može da izjavi pravno relevantnu volju za zaključenje pravnog posla, bez obzira što nije lišeno poslovne sposobnosti. Pravo na isticanje ništavosti ugovora se ne gasi (član 110. Zakona o obligacionim odnosima). Stoga je, suprotno navodima revizije, sporni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav na osnovu člana 56. stav 1. i 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog nesposobnosti primaoca izdržavanja da shvati značaj pravne radnje koju preduzima i pravilno je nižestepenim odlukama odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić