Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 20/24 od 16.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 2015. godine do avgusta 2021. godine, kada se tužilja sa maloletnom ćerkom preselila u ..., a tuženi je ostao da živi u ... . Tužilja živi u kući koja je u vlasništvu njene majke, a režijske troškove plaćaju tužiljina majka i sestra, zaposlena je kao ... i ostvaruje zaradu od 74.000,00 dinara. Tuženi je zaposlen u fabrici ... sa mesečnom zaradom od 144.000,00 dinara, s tim što povremeno ostvaruje stimulaciju od oko 20.000,00 dinara, živi u porodičnoj kući i ima obavezu plaćanja režijskih troškova i obavezu plaćanja rate kredita. Maloletna VV ima osam godina, pohađa drugi razred osnovne škole, zdrava je, razvija se u skladu sa uzrastom, ne pohađa vannastavne aktivnosti. Tuženi doprinosi njenom izdržavanju od prestanka zajednice života mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara. Lični odnosi mal. VV sa ocem redovno su se odvijali do oktobra 2022. godine, ali od tada dete izražava otpor kada su u pitanju odlasci kod oca u ..., želi kontakt sa ocem, ali insistira na potpunom prisustvu oca kada boravi u njegovom domaćinstvu. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva u Beogradu, a uzimajući u obzir izveštaj Centra za socijalni rad Leskovac, u interesu deteta je da održava kontakte sa ocem i da je prisustvo oca u odrastanju deteta veoma bitno za njegov psihofizički razvoj. S obzirom da roditelji žive u različitim gradovima, na velikoj geografskoj udaljenosti, nadležni organi centra smatraju da bi bilo poželjno da otac osigura bezbedan i prijatan boravak detetu u okviru svog domaćinstva, da prilikom boravka deteta u domaćinstvu bude fizički više prisutan kako bi dete što kvalitetnije provelo vreme sa roditeljem sa kojim ne živi i odredili model viđanja bliže naveden u nalazu, kako bi otac u potpunosti bio dostupan za dete dok ono boravi kod njega, s obzirom na trenutni otpor maloletnog deteta koji se prvenstveno odnosi na ophođenje članova porodice oca prema detetu. Nije moguće odrediti širi model viđanja posebno iz razloga što tuženi živi u ..., a maloletno dete ima školske obaveze u mestu prebivališta u ... . U razgovoru sa maloletnim detetom konstatovano da dete poseduje otpor kada je reč o srodnicima sa očeve strane, odnosno da ne želi da ostaje sama sa njima i sigurnija je kada je otac prisutan. Odlučujući o visini doprinosa za izdržavanje mal. deteta ceneći potrebe mal. VV za školske aktivnosti, kao i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, prvostepeni sud je našao da je iznos od 44.000,00 dinara mesečno dovoljan da se zadovolji mesečna potreba maloletnog deteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da održava lične odnose sa ocem kao roditeljem kojem dete nije povereno na način bliže naveden u stavu četvrtom izreke prvostepene presude saglasno nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, uz obavezu oca da doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom od 20% od zarade koju mesečno ostvaruje umanjeni za poreze i doprinose.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženog neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava u pobijanom delu drugostepene presude.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. propisano je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1), kao i da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1). Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletnog deteta da sa ocem, kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo održava lične kontakte na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. Naime, pobijanom odlukom je pravilnom primenom članova 6, 61. i 266. stav 1. Porodičnog zakona uređen način održavanja kontakata tuženog sa mal. ćerkom, koji model omogućava da mal. dete održava kontakte sa ocem čije je prisustvo u njenom odrastanju veoma bitno razvijanje međusobne emotivne bliskosti, posebno imajući u vidu uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe deteta, te njen kompletan psihofizički razvoj.

Procena najboljeg interesa maloletnog deteta, utvrđena na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva koji je ocenjen u sklopu ostalih izvedenih dokaza u pogledu održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem, ne dovodi se u sumnju navodima revizije da je ovako određen model održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem usko i neodređeno uređen. Naime, model održavanja ličnih odnosa je određen na osnovu aktuelne porodične situacije i porodičnih prilika parničnih stranaka, imajući u vidu da roditelji žive u različitim gradovima koji su teritorijalno dosta udaljeni, a nije moguće odrediti širi model viđanja posebno iz razloga što tuženi živi u ..., a maloletno dete ima školske obaveze u mestu prebivališta u ..., kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Osim toga, nižestepeni sudovi su imali u vidu da mal. VV izražava otpor kada je reč o srodnicima sa očeve strane, odnosno da ne želi da ostaje sama sa njima i sigurnija je kada je otac prisutan, zbog čega je i po oceni ovog suda potrebno da se otac stara da dete ima prijatan boravak u okviru očevog domaćinstva uz fizičko prisustvo oca, kako bi što kvalitetnije proveli vreme zajedno. Ovako uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako je podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta i podložan je izmeni u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja. Stoga se neosnovano revizijskim navodima osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja i potreba mal.deteta kao poveriocaa izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. ćerke plaća mesečno iznos od 20% od zarade koju ostvaruje umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, kao i da nema obavezu izdržavanja drugih lica. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njenim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje dece obezbeđivati majka koja se svakodnevno brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal.dece. Stoga su navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, ocenjeni kao neosnovani.

Činjenica da tuženi ima obaveze iz ugovora o kreditu nije razlog koji bi vodio smanjenju ili oslobođenju obaveze izdržavanja svog maloletog deteta, jer je izdržavanje deteta prioritetna zakonska obaveza ispred svih drugih obaveza, a nedostajuća sredstva tuženi može obezbediti i dopunskim radom.

Ostalim revizijskim navodima tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković