.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11064/2023
16.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca „Almex“ d.o.o. Pančevo, čiji je punomoćnik Goran Veljović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Ćirić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4571/22 od 03.11.2022. godine, u sednici održanoj 16.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4571/22 od 03.11.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4571/22 od 03.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 3715/21 od 14.04.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 4.096.61953 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 3.378.047,06 dinara počev od 28.05.2014. godine, a na iznos od 718.572,47 dinara počev od 23.10.2014. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 817.566,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogrdu Gž 4571/22 od 03.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 4.096.619,53 dinara sa kamatom i to na iznos od 3.378.047,06 dinara od 28.05.2014. godine, a na iznos od 718.572,47 dinara od 23.10.2014. godine do isplate, kod utvrđenog da je tuženi, kao fizičko lice odgovoran za isplatu preostalog duga koji je preuzeo kao AA ... po obračunu .../..., s obzirom da je uplatom od 16.958.091,00 dinar dana 30.05.2014. godine isplatio celokupno potraživanje po obračunu .../..., a da je preostao dug iz obračuna .../... u iznosu od 3.378.047,06 dinara, kao i da nije izmirio obavezu po ugovoru o asignaciji, kojim se obavezao da će isplatiti iznos od 718.572,47 dinara, primenom odredbi člana 10, 12, 17, 262. i 1020, 1021. i 1022. Zakona o obligacionim odnosima i člana 4. Zakona o finansijskom lizingu. Stoga, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda nižestepene odluke su u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskpravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 4.096.619,53 dinara (34.139 evra).
S ozbirom na to da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav odgovora na reviziju nisu bili potrebni na osnovu člana 154. ZPP, sa kojih razloga je Vrhovni sud odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom člana 165. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
