Tužilje-protivtužene su dale odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stavovi 1. i 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr zakon) u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja-protivtužena AA i tuženi- protivtužilac VV su roditelji maloletne BB, rođene ...2020. godine u Francuskoj. Po prestanku njihove vanbračne zajednice, roditelji mal. BB zaključili su sporazum 13.01.2023. godine u Francuskoj, ..., (gde je porodica u to vreme živela), kojim su se dogovorili o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim detetom (da zajednički vrše roditeljsko pravo), o prebivalištu deteta (da ima neizmenično prebivalište kod oba roditelja, tako što je precizirano da će prebivalište do juna 2024. godine biti u Srbiji, na adresi prebivališta majke u ..., a od juna 2024. godine do juna 2028. godine u Francuskoj, u ..., nakon čega će ponovo razmotriti modalitete detetovog prebivališta), o načinu održavanja ličnih odnosa (da dete bude naizmenično kod jednog i kod drugog roditelja za ceo period, po sedmicama i danima, u vezi sa čime su se dogovorili i da će majka sa detetom otići u Srbiju počev od 27.01.2023. godine, a da će im se otac pridružiti najkasnije do 01.06.2023. godine, dok ne bude našao smeštaj na licu mesta), obavezi izdržavanja maloletnog deteta od strane roditelja i o školovanju maloletnog deteta (da će prva godina školovanja deteta započeti sa tri godine u septembru 2023. godine u Srbiji, tako što će se, po izboru roditelja, upisati u francusku školu „GG“ u ...). Presudom sudije porodičnog prava Suda u ... posl. br. RG 22/05433 od 17.02.2023. godine izvršena je homologacija i data izvršna snaga ovom sporazumu. Navedena presuda je priznata rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R 58/23 od 01.09.2023. godine. Saglasno navedenom sporazumu, majka je sa maloletnim detetom došla iz Francuske u Srbiju dana 27.01.2023. godine, od kada žive na adresi u ..., a otac deteta je došao iz Francuske u Srbiju 06.02.2023. godine, iznajmivši stan u ... . Stan u kome žive majka i dete vlasništvo je vanbračnog partnera majke DD. Maloletna BB upisana je u privatnu predškolsku ustanovu „GG“ u ..., celodnevni program, počev od 01.09.2023. godine (koju u periodu od 22.09.2023. godine do 25.10.2023. godine nije pohađala). Majka deteta je od 09.10.2023. godine zaposlena u privrednom društvu „ĐĐ“ DOO Beograd – ..., na neodređeno vreme na radnom mestu Agent u korisničkom centru ..., sa mesečnom zaradom od 112.024,00 dinara. Kupila je zemljište u okolini ... (KO ...), površine 644 m2 (kat. parcela .., njiva pete klase, upisana u listu nepokretnosti .. KO ...) sa namerom da zida kuću. Za jul, avgust i septembar 2023. godine majka deteta je od strane Fonda za porodične dodatke u Republici Francuskoj primila novčanu socijalnu pomoć, a prilikom obračuna uzeta su u obzir izdržavana lica i to maloletna BB. Porodica majke živi u Srbiji (...).

Prvostepeni sud je s pozivom na član 5. stavovi 1. i 2. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, član 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i član 16. stav 3. Zakona o parničnom postupku, usvojio prigovor apsolutne nenadležnosti domaćeg suda istaknut od strane tuženog- protivtužioca, oglasio se nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i ukinuo sve radnje sprovedene u postupku, i odbacio tužbu i protivtužbu jer je zaključio da maloletno dete u ovoj pravnoj stvari ima uobičajeno boravište u Republici Francuskoj zbog čega postoji nadležnost suda te države da odlučuje o zaštiti njegove ličnosti, a što je i u njegovom najboljem interesu da se postupak za izmenu sudske odluke o načinu vršenja roditeljskog prava sprovede pred sudom te države, posebno imajući u vidu da se izmena presude, donete na osnovu sporazuma stranaka, traži svega nepunih sedam meseci od njenog donošenja. Prvostepeni sud je pre svega pošao od sporazuma roditelja o prebivalištu maloletnog deteta, zaključivši da je njihova jasna namera bila da se dete nakon kraćeg boravka u Republici Srbiji ponovo vrati u Francusku, gde je bilo njegovo uobičajeno boravište do tada, uzrasta deteta (pune tri godine), kao i relativno kratkog perioda boravka deteta u Srbiji (od 27.01.2023. godine). Zbog toga je zaključio da se dete nije u potpunosti integrisalo u društvenu sredinu u Srbiji, imajući u vidu činjenicu da je tek 01.09.2023. godine, upisano u predškolsku ustanovu u Srbiji, koju prema potvrdi predškolske ustanove „GG“ nije pohađalo u periodu od 22.09.2023. godine do 25.10.2023. godine pri čemu majka deteta u Francuskoj ostvaruje pravo na socijalnu pomoć za maloletno dete, na koje detete kao francuski državljanin ima pravo, kao i činjenicu da iz izveštaja Fonda za porodične dodatke Departmana Atlanska Loara proizlazi da majka maloletnog deteta dužna da odmah obavesti Fond o svakoj promeni situacije (porodične, profesionalne, smeštaj itd, što ona nije učinila).

Drugostepeni sud je, s pozivom na članove 1. stav 1. tačka 1., 5. stavovi 1., 2. i 3. i 11. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluke o saradnji u materiji roditeljsko odgovornosti mera za zaštitu dece, član 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta i član 26. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci pobijanog rešenja, smatrajući da se bez obzira na vremenski period tokom kojeg maloletna BB boravi u Srbiji (a što je u trenutku donošenja drugostepene odluke bilo više od godinu dana), Republika Francuska ne može smatrati mestom njenog uobičajenog boravišta u momentu podnošenja tužbe i protivtužbe i donošenja prvostepene odluke, već je mesto njenog uobičajenog boravišta Republika Srbija. Ovo s toga što dete od 27.01.2023. godine, sa majkom, živi u Srbiji (gde od 06.02.2023. godine živi i otac deteta), u skladu sa sporazumom zaključenim između majke i oca od 13.01.2023. godine, koji je homologovan presudom Porodičnog suda u ... od od 17.02.2023. godine, koja presuda je priznata rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R 58/23 od 01.09.2023. godine, kojim je dogovoreno, između ostalog, da će prebivalište maloletne BB biti u Srbiji, u ... do juna 2024. godine, a od juna 2024. godine do juna 2028. godine u Francuskoj u ..., nakon čega će roditelji razmotriti gde će biti prebivalište maloletnog deteta. Shodno navedenom sporazumu majka i maloletno dete žive na zajedničkoj adresi, sa prijavljenim boravištem u Srbiji, ..., dete je upisano je u predškolsku ustanovu „GG“, celodnevni program, počev od 01.09.2023. godine, sa naizmeničnim boravkom kod oca i majke, majka deteta ima nameru da se sa detetom stalno nastani u Republici Srbiji, zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme i kupila nepokretnost. Zbog toga je zaključio da je centar životne aktivnosti deteta u Srbiji, u ... već određeno vreme, kao države pred čijim je sudom pokrenut ovaj postupak, zbog čega faktičko stanje odgovara namerama oba roditelja u pogledu boravišta i obrazovanja maloletnog deteta. Iz navedenog jasno proizlazi da boravak maloletne BB u Srbiji, u ..., u momentu podnošenja tužbe i donošenja prvostepene odluke nije uzgredan i samo privremen, već hotimičan, isplaniran i sporazumom roditelja dogovoren sa namerom da se u tom mestu odvijaju njene životne aktivnosti (najmanje do juna 2024. godine). Prilikom ocene gde se nalazi uobičajeno boravište maloletne BB u kontekstu integrisanosti deteta u drušvenu sredinu, drugostepeni sud je posebno imao u vidu njen nizak kalendarski uzrast (da je rođena ...2020. godine), zbog čega je u konkretnom slučaju društvena sredina deteta prvenstveno porodica koju čine lica sa kojima dete živi i koja se staraju o njemu. Okolnost da maloletna BB aktuelno ne odlazi u predškolsku ustanovu nije od značaja za drugačije odlučivanje i ne ukazuje na eventualnu neadaptiranost deteta na život u Republici Srbiji, posebno imajući u vidu da nije podnet zahtev za ispis deteta iz predškolske ustanove. Zbog svega iznetog, drugostepeni sud je zaključio da najbolji interes maloletnog deteta i okolnosti u kome ono živi i boravi može da utvrdi sud kome su informacije i dokazi lakše dostupni, a uzimajući u obzir i postavljene zahteve za određivanje privremenih mera, što je ovde sud Republike Srbije.

Odluka drugostepenog suda je pravilna.

Članom 26. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je domaći sud nadležan za suđenje, ako je njegova nadležnost za spor sa međunarodnim elementom izričito predviđena zakonom ili međunarodnim ugovorom, a stavom 2. da ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova, domaći sud je nadležan za suđenje u toj vrsti sporova iako njegova nadležnost proizlazi iz odredbe Zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.

Prema članu 3. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece iz 1996. godine (,Službeni glasnik Republike Srbije“ - Međunarodni ugovori broj 20/2015), koja je u skladu sa članom 16. stav 3. Ustava Republike Srbije, postala sastavni deo njenog pravnog poretka i neposredno se primenjuje 01.01.2016. godine, mere za zaštitu ličnosti ili imovine deteta predviđene u članu 1. mogu se, između ostalog, odnositi i na: a) sticanje, vršenje, prestanak ili ograničenje roditeljske odgovornosti, kao i na njeno prenošenje; b) pravo na staranje, uključujući pravo na staranje o ličnosti deteta i naročito pravo na određivanje boravišta deteta, kao i pravo na viđanje deteta, koje obuhvata i pravo da se dete na određeno vreme odvede van mesta svog uobičajenog boravišta. Prema članu 4., Konvencija se ne primenjuje na obaveze izdržavanja (d). Prema članu 5. stav 1. Konvencije, sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičajeno boravište nadležni su da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta. Prema stavu 2. ovog člana, ako dete zasnuje uobičajeno boravište u drugoj državi ugovornici, nadležni su organi države novog uobičajenog boravišta deteta, osim u slučaju iz člana 7. (nezakonito odvođenje ili zadržavanje deteta). Prema članu 11. stav 1. Konvencije, u svim hitnim slučajevima, organi svake države ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi dete ili njegova imovina nadležni su za određivanje neophodnih mera zaštite.

Sa aspekta apstraktne zaštite dece, prednost kriterijuma uobičajenog boravišta deteta (član 5. stav 1. Konvencije) je u tome što u državi uobičajenog boravišta dete ima svoj dom, što podrazumeva visok stepen njegove integrisanosti. Time je omogućeno zasnivanje nadležnosti suda one države ugovornice koja najpodrobnije može da proceni najbolji interes deteta i okolnosti u kojima ono živi – dokazi su mu, po pravilu lako dostupni, a može i bez teškoća da (eventualno) pribavi mišljenje deteta. S toga je sud države uobičajenog boravišta deteta najpogodniji da odlučuje o zaštiti deteta u okviru njegove porodice (pravo na staranje, pravo na viđanje deteta, produženja roditeljskog prava) ili u odnosu na tu porodicu (nadzor nad vršenjem roditeljskog prava). Korekcija pretpostavke da je u najboljem interesu deteta da se o njegovoj zaštiti odlučuje u državi uobičajenog boravišta izvršena je ustanovama ustupanja nadležnosti (članovi 8. i 9. Konvencije) i proširenja nadležnosti povodom brakorazvodnog postupka ili postupka za rastavu braka roditelja deteta (član 10. Konvencije), što ovde nije slučaj.

Za razliku od prebivališta koje je pravni pojam, uobičajeno boravište je faktički koncept čiju sadržinu određuju sudovi. Kriterijumi za njegovo utvrđivanje variraju zavisno od uzrasta deteta. Osnovni bi bili: a) stepen integrisanosti u društvenu i porodičnu sredinu, b) trajanje i redovnost boravka, v) uslovi i razlozi za ostanak u određenoj državi, g) preseljenje porodice, d) državljanstvo deteta, đ) mesto i uslovi pohađanja škole, e) poznavanje jezika konkretne države i ž) porodične i društvene veze deteta u konkretnoj državi (u tom smislu se izjasnio i Evropski sud pravde u odluci C-523/07 A donetoj za potrebe primene Brisel II bis Uredbe). Kada je u pitanju malo dete, uzima se u obzir uobičajeno boravište roditelja i njegove namere da se sa detetom nastani u datoj zemlji, što nije presudno ako je dete integrisano u određenoj porodičnoj i društvenoj sredini ili ako je pravo roditelja da odlučuje o mestu boravka deteta ograničeno pravom drugog roditelja ili odlukom nadležnog suda. Uobičajenim boravištem deteta smatra se mesto gde se nalazi centar života deteta. Gde je taj centar, utvrđuje se procenom uticaja svih okolnosti, polazeći od dva fundamentalna principa porodičnog ili međunarodnog privatnog prava: principa najboljeg interesa deteta i principa najbliže veze i određene slobode suda kod procene određivanja gde se to mesto konkretno nalazi. Porodična sredina procenjuje se na osnovu integrisanosti u društvenu i porodičnu sredinu roditelja.

Primenom konvencijskih normi na ovaj slučaj i navedenih kriterijuma dolazi se do zaključka o nadležnosti domaćeg suda da odlučuje o vršenju roditeljskog prava, odnosno izmeni prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava, prebivalištu maloletnog deteta, njegovom izdržavanju (na koje se ne primenjuje Konvencija) i održavanju ličnih odnosa (što je predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva).

I po oceni Vrhovnog suda, u vreme podnošenja tužbi roditelja za izmenu prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava (tužba majke podneta je 15.09.2023. godine, a protivtužba oca 15.10.2023. godine ), uobičajeno boravište mal. deteta u ovoj pravnoj stvari bilo je u Republici Srbiji iz razloga koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud. Zbog toga postoji nadležnost suda Republike Srbije da odlučuje o zaštiti njene ličnosti u skladu sa članom 5. stav 1. Konvencije.

U prilog pravilnosti zaključka drugostepenog suda govori pre svega činjenica da u konkretnom slučaju mal. dete (koje je rođeno ...2020. godine u Francuskoj) živi sa majkom u Republici Srbiji, ..., neprekidno od 27.01.2023. godine (od februara 2023. godine i otac deteta živi u Republici Srbiji, ...), a od 01.09.2023. godine upisano je u vrtić „GG“ (...). Ovo je u skladu sa pismenim sporazumom roditelja od 13.01.2023. godine da dete do juna 2024. godine ima prebivalište u Republici Srbiji (čije državljanstvo, između ostalog, ima majka deteta), uz školovanje u Republici Srbiji u tom periodu, homologovanim odlukom suda u ... (Francuska) od 17.02.2023. godine, priznatom od strane domaćeg suda odlukom od 01.09.2023. godine. Ovakvim sporazumom roditelji su se saglasili da centar životnih aktivnosti mal. deteta bude u Republici Srbiji od 27.01.2023. godine do juna 2024. godine (kada će dete imati 4 godine) što obuhvata period duži od godinu dana. Dete živi u zajedničkom domaćinstvu sa majkom i majčinim vanbračnim partnerom, u stanu koji je vlasništvo vanbračnog partnera majke, gde su dete i majka prijavljeni sa adresom stanovanja. U okviru tog domaćinastva govori se srpskim jezikom, u istom gradu živi i rodbina po majci, kao i prijatelji, koji takođe govore srpskim jezikom i neguju vrednosti i obrasce kulturnog ponašanja prepoznatljive za Republiku Srbiju (Vojvodina), kao značajne činioce u procesu identifikacije i integracije deteta u novu sredinu. Majka je zasnovala i radni odnos u Republici Srbiji i kupila nepokretnost u cilju trajnog rešenja stambenog pitanja, izražavajući time nameru stalnog nastanjivanja u ovoj zemlji. Istovremeno, saglasno sporazumu roditelja, u Republici Srbiji otpočeo je i proces adaptacije deteta na nov način održavanja ličnih odnosa sa ocem (u odnosu na period kada je bilo u uzrastu „bebe“ u uslovima postojanja vanbračne zajednice roditelja) u okviru kojeg su se ispoljili određeni problemi koji su doveli do međusobnih podnošenja tužbi roditelja domaćem sudu.

Sve ovo ukazuje da je već u vreme podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, kao merodavnog momenta za ocenu prigovora nenadležnosti domaćeg suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, proces integracije mal. deteta u Republici Srbiji (grad ...) bio znatan s obzirom na životnu dob deteta (3 godine i 3 meseca). Ovo stoga što je od dolaska u Republiku Srbiju (sa 2,5 godine) do podnošenja tužbi roditelja prošlo punih 7 meseca, koji period iako nije dug istovremeno je za dete tog uzrasta veoma značajan jer je u pogledu stvaranja porodičnih i socijalnih kontakata intenzivniji od perioda u kome je dete živelo u Francuskoj (od rođenja do 2,5 godine) kada je, po prirodi svog razvoja, bilo upućeno uglavnom na roditelje. Dakle, period u kojem mal. dete živi u Republici Srbiji je period angažovanja njegovih najvećih potencijala u smislu razvijanja sopstvenog identita i uklapanja (adaptaciju) u novu porodičnu i socijalnu sredinu, što je opšte poznato kada se radi o uzrastu deteta od 3 godine. Zbog toga Vrhovni sud ovoj tački vezivanja daje prevagu u odnosu na druge tačke vezivanja. Kod iznetih razloga, činjenica da je dete rođeno u Republici Francuskoj, da ima državljanstvo te zemlje, kao i otac deteta, sa kojim dete bez sumnje neguje govorni franscuski jezik tokom redovnih boravaka kod oca koji živi u istom gradu i trudi se da redovno uzima dete kod sebe (a na kom jeziku će se odvijati i školovanje deteta u vrtiću „GG“ u ...) nisu ovde od presudnog uticaja.

Pri tome, ne može se zanemariti činjenica da se majka deteta u periodu pre podnošenja tužbe i protivtužbe više puta obraćala nadležnim organima Republike Srbije (Centar za socijalni rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova), prijavljujući oca deteta, između ostalog, u vezi problema u pogledu sprovođenja dela njihovog međusobnog sporazuma koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa deteta i oca (prema navodima tužbe dete naizmenično provodi četiri dana u domaćinstvu sa majkom, a četiri dana u domaćinstvu sa ocem, nakon čega majka kod deteta uočava promene u vidu „traumatičnih reakcija“) što bi, ukoliko je tačno, mogao biti spokazatelj da dete svoj dom doživljava u domaćinstvu majke i porodičnom i socijalnom okruženju majke. Podnošenjem tužbi za izmenu prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava sudu Republike Srbije od strane oba roditelja, u kome se u to vreme nalazilo prebivalište maloletnog deteta, roditelji su iskazali saglasnost da o tome odlučuje sud Republike Srbije (sve do isticanja prigovora oca o nenadležnosti domaćeg suda podneskom od 30.10.2023. godine, pri čemu se tužilačka strana prethodno izjasnila na navode protivtužbe).

Ovo su razlozi koji opredeljuju i Vrhovni sud da zaključi da uobičajeno boravište deteta u Republici Srbiji kako u momentu podnošenja tužbe i protivtužbe, tako i u vreme donošenja pobijane odluke drugostepenog suda.

Suprotno ostalim navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno ocenio sve bitne činjenice za ocenu uobičajenog boravišta maloletnog deteta. Tuženom- protivtužiocu se pobijanom odlukom ne uskraćuje ostvarivanje zaštite roditeljskog prava, s obzirom da mu nije onemogućeno učešće u postupku pred domaćim sudom u kome se odlučuje o izmeni sudske odluke o vršenju roditeljskog prava.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković