Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između Skupštine opštine Beočin i TPP „Ferointer“ iz Novog Sada, pravnog prethodnika ovde tužioca, od 31.05.1994. godine i od 01.06.1994. godine. Predmet ugovora je bio prenos prava korišćenja zemljišta na parcelama .../... upisanim u zk. ul. br. ... KO ..., .../... i ... na period od 10 godina, te isplata iznosa od 703.880,04 dinara, za zakonskom zateznom kamatom. Pred Privrednim sudom u Novom Sadu vođen je postupak po tužbi od 21.04.2004. godine tužioca „Serbon“ doo iz Futoga, pravnog prethodnika ovde tužioca, protiv tuženih „Lafarge BFC“ A.D. Beočin i SO Beočin, radi isplate iznosa od 1.445.000,00 dinara na ime sredstava uloženih u svrhu privođenja zemljišta nameni, koji zahtev je podneskom od 11.02.2010. godine, proširen između ostalih i na utvrđenje ništavosti ugovora sačinjenog 27.05.1994. godine, čiji predmet je bio prenos prava korišćenja zemljišta na parceli .../... upisanim u zk. ul. br. ... KO ..., parceli broj .../... i parceli broj ... na period od 10 godina. Postupak je okončan presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 2266/2010 od 21.05.2010. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca koji se odnosi na utvrđenje ništavosti ugovora sačinjenog 27.05.1994. godine i koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 4870/11 od 13.07.2011. godine. Izjavljena revizija je odbijena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 170/11 od 05.04.2012. godine, nakon čega je tužilac podneo predlog za ponavljanje postupka, koji je odbačen rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu P 2266/2010 od 01.09.2016. godine, koje je potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 6522/16 od 29.09.2016. godine. Shodno napred navedenom evidentno je da je predmet postupka pred Privrednim sudom koji je vođen pod poslovnim brojem P 2266/2010, bio identičan tužbenom zahtevu koji je predmet ovog postupka, odnosno da je i u tom postupku traženo utvrđenje ništavosti ugovora broj ...-...-... od 31.05.1994. godine i broj .../... od 01.06.1994. godine zaključenih, između pravnog prethodnika tužioca i SO Beočin i isplata na ime sredstava utrošenih za privođenje zemljišta nameni što se traži i tužbenim zahtevom u ovom postupku, a koji postupak je okončan pravosnažnom presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 2266/2010 od 21.05.2010. godine, pa je o tužbenom zahtevu ovde tužioca već pravnosnažno odlučeno.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, te da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, s obzirom da u ovoj pravnoj stvari postoji ne samo identitet stranaka već i predmeta spora, kao i identitet tužbenih zahteva kao u pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Novom Sadu P 2266/2010 od 21.05.2010. godine, to tužilac nema pravo da zahteva od suda da ponovo odlučuje o istoj pravnoj stvari, pa je Vrhovni sud ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 420.stav 1. ZPP, revizija protiv rešenja iz stava 1. nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 703.880,04 dinara, što iznosi 5.987,20 evra.

Kako vrednost predmetnog spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2.tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković