Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vreme začeća maloletnog tužioca AA, rođenog ... godine, postojala je zajednica života između tužilje BB i tuženog, tačnije vanbačna zajednica, zasnovana na ... 12.07.2002. godine i trajala je do početka 2003. godine. Zajedno su živeli u ..., u domaćinstvu tuženog. Da je u drugom stanju, tužilja je saznala u avgustu 2002. godine. Ovoj vesti radovao se i tuženi. Pošto je postojala sumnja da sa plodom nešto nije u redu, u novembru 2002. godine tužilja se podvrgla praćenju trudnoće u ... . Po povratku iz ... zajednica života sa tuženim je prestala u januaru mesecu 2003. godine. Tada je tužilja prešla da živi kod svojih roditelja u ... . U vreme presuđenja, tuženi je imao zasnovanu vanbračnu zajednicu. Iz ove zajednice ima dvoje maloletne dece. Povremeno boravi u ... na privremenom radu, i izdržava se od povremenih poslova. Imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju svog deteta, mal. tužioca iznosom od 15.000,00 dinara, bez opasnosti po ugrožavanje sopstvene egzistencije. Zaključio je i da će se najbolji interes maloletnog deteta ostvariti vršenjem samostalnog roditeljskog prava od strane majke, a imajući u vidu da dete već ima ... godina i da je sve vreme živeo kod majke, uvažavajući pritom i predlog iz izveštaja Centra za socijalni rad u Velikoj Plani. Takođe je utvrđeno da je mal. AA dobrog zdravlja, da je odgovoran, da poštuje dogovore, te da se radi o prosečnom maloletnom detetu, a da je njegova majka, tužilja nezaposlena, i da ima zdravstvenih problema. U vanbračnoj je zajednici sa GG iz koje je ... godine rođena kći.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tuženi biološki otac mal. AA, i maloletno dete poverili majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i istovremeno uredili način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim dete ne živi i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju deteta odgovarajućim iznosom.

Odredbom člana 59. st. 1. i 2. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i da to pravo može biti ograničeno samo ovim zakonom. Odredbama člana 45. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da se ocem deteta koje je rođeno van braka smatra muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Imajući u vidu da je maloletni AA začet u periodu kada je njegova majka, tužilja bila sa tuženim u emotivnoj i intimnoj vezi i u vanbračnoj zajednici, a imajući u vidu i nepristajanje tuženog da pristupi davanju uzorka na analizu, po osnovu rešenja suda kojim je određeno veštačenje od strane Centra za genetiku u Beogradu, radi utvrđivanja da li je tuženi biološki otac maloletnog deteta, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku, zaključili da nepodvrgavanje ovoj medicinskoj metodi analize genetskog uzorka, znači da tuženi nije pružio dokaz u prilog svojih tvrdnji da nije otac maloletnog deteta. Takođe, pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su pravilno maloletno dete stranaka poverili majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i istovremeno uredili i način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim dete ne živi i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju deteta odgovarajućim iznosom.

Suprotno navodima revizije tuženog da je nejasno na osnovu kojih činjenica su sudovi utvrdili da je on biološki otac deteta, Vrhovni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo, odredbu člana 55. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije kada su utvrdili da je tuženi prirodni otac maloletog tužioca AA koji je začet u vreme kada je postojala vanbračna zajednica majke i tuženog, potkrepljenu nepristajanjem tuženog da pristupi radi davanja uzorka na analizu, po osnovu rešenja suda kojim je određeno veštačenje od strane Centra za genetiku u Beogradu, na koji način tuženi nije pružio dokaz u prilog svojih tvrdnji da nije otac maloletnog deteta, i na koji način je tuženi obesmislio predlog da se od strane meritorne zdravstvene ustanove odredi period začeća maloletnog deteta na osnovu medicinske dokumentacije.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Ovo tim pre što se u reviziji ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv drugostepene presude, koje navode od značaja za pravilnu odluku u izjavljenoj reviziji je pravilno ocenio drugostepeni sud. Odluka drugostepenog suda zasnovana je činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka, što se revizijom ne može pobijati i za koju su nižestepeni sudovi dali dovoljne i jasne razloge, koje je u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić