Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2472/18 od 13.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2472/18 od 13.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2472/18 od 13.11.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr.1. 87/18 od 22.03.2018. godine, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2007. godine do isplate, kao i troškove izvršnog i parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2472/18 od 13.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u celini. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom, podnetom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14 – ZPP), tužena pobija prvostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u sporovima koji se zasnivaju na bitno istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu, ujednače sudsku praksu.

Prema odredbama člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete, primenom člana 22. stav 2., člana 31. i 32. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a pošto je prethodno pravnosnažnim rešenjem R4 i br.1947/16 utvrđeno da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br. 55/08.

Naknada materijalne štete koja odgovara potraživanju utvrđenom pravnosnažnom presudom i čije izvršenje je traženo u postupku izvršenja, a nije sprovedeno, može se tražiti u parničnom postupku podnošenjem zahteva za naknadu štete, a pošto je u drugom zakonom propisanom postupku prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izloženo, kako u konkretnom slučaju nije potrebno novo tumačenje prava, te kako nije potrebno ujednačavanje prakse, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena. Tužba u ovoj parnici podneta je prvostepenom sudu dana 29.01.2018. godine, a kao vrednost spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl.413. ZPP, doneo odluku kao u izreci rešenja u drugom stavu. Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2., a u vezi sa čl. 154. ZPP, prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić