U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca D.N. iz M., čiji je punomoćnik G.Ž., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsko pravne poslove iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8154/13 od 13.02.2015. godine, u sednici održanoj dana 06.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8154/13 od 13.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8154/13 od 13.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.11876/10 od 22.05.2013. godine. Tom presudom, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu zbog izgubljene zarade za period od 08.05.1992. godine do decembra 2012. godine, naknadi materijalnu štetu u mesečnim iznosima bliže opisanim u ovom stavu izreke u rasponu od 199,64 do 39.574,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime rente počev od 01.01.2013. godine pa ubuduće plaća mesečno iznos od 26.771,29 dinara, sve dok za to budu postojali uslovi ili dok visina rente ne bude izmenjena, sa kamatom počev od 01. narednog u mesecu za prethodni mesec, s tim što će dospele obaveze platiti odjednom. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 168.800,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje, jer obrazloženje pobijane presude sadrži ocenu žalbenih navoda od značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao pripadnik JNA bio zarobljen od strane hrvatskog veća odbrane dana 08.05.1992. godine i za vreme zarobljeništva je ranjen snajperskim metkom u predelu lobanje. Zbog zadobijenih povreda tužiocu je umanjena životna aktivnost za 90% trajno i proglašen je ratnim vojnim invalidom prve kategorije sa 100% invalidnosti. Pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.4283/99 od 19.03.2003. godine, ovde tužena je obavezana da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu u dosuđenim iznosima. Zbog gubitka radne sposobnosti tužiocu je na osnovu rešenja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske, Filijala D., priznato pravo na invalidsku penziju od 12.03.2004. godine u iznosu od 369,53 konvertabilnih maraka mesečno. Pre izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ tužilac je radio na poslovima bravara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđen je iznos razlike između novčanog iznosa koji bi tužilac primao da je zaposlen i onog koji prima na ime invalidske penzije, a imajući u vidu prosečnu zaradu koju je u spornom periodu ostvarivao uporedni KV radnik. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.02.2007. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključujući da je tužena kao pravni sledbenik bivše SFRJ, u obavezi da tužiocu nadoknadi pretrpljenu materijalnu štetu na osnovu objektivne odgovornosti (članova 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO), s obzirom da pasivna legitimacija tužene proizlazi iz odredbe člana 218. stav 2. Zakona o službi u oružanim snagama SFRJ. Činjenica da je tužilac bio zarobljen ne isključuje odgovornost tužene za štetu nastalu u zarobljeništvu, pošto nije bio prekinut lanac uzročnosti između obavljanja opasne delatnosti i zarobljavanja tužioca jer je šteta učinjena u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ.

Takođe su pravilno zaključili da tužiocu, zbog gubitka zarade (povređivanjem je potpuno izgubio radnu sposobnost), pripada naknada za pretrpljenu materijalnu štetu u visini utvrđenoj nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, kao razlike između iznosa koji bi ostvarivao na ime zarade i iznosa koji prima na osnovu invalidske penzije, na osnovu člana 195. stav 2. u vezi članova 185. i 189. stav 2. ZOO, u kapitaliziranom novčanom iznosu do dana veštačenja, a ubuduće u visini utvrđene novčane rente.

Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i u pogledu ocene istaknutog prigovora zastarelosti tužiočevog potraživanja, smatrajući da se u konkretnom slučaju ne primenjuju rokovi zastarelosti potraživanja naknade štete propisani u članu 376. ZOO, već da se primenjuje član 377. istog zakona koji reguliše potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom jer je tužiocu šteta prouzrokovana povodom oružanih sukoba sa paravojnim formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne skupštine OUN-a 22.05.1992. godine, odnosno krivičnim delom oružane pobune za koje je članom 124. Krivičnog zakona SFRJ bila propisana kazna zatvora do 15 godina.

Pravilna je i izložena pravna argumentacija nižestepenih sudova o pasivnoj legitimaciji tužene u ovoj pravnoj stvari, pa se i taj prigovor neosnovano ponavlja u reviziji.

Preostalim navodima revizije tužena ustvari napada utvrđeno činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, sa kog razloga se revizija ne može izjaviti u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu članova 149. stav 1. i 150. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.