Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11185/2022
08.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević predsednika veća, Biserke Živanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilja mal. AA i BB, koje zastupa majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Memarović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Lisavac, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 655/21 od 07.04.2022. godine, u sednici od 08.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 655/21 od 07.04.2022. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1078/19 od 09.09.2021. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1078/19 od 09.09.2021. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev maloletnih tužilja i tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje plaća svakoj od tužilja po 15.000,00 dinara mesečno počev od 01.07.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom drugim izreke navedeno je da se presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1406/17 od 26.12.2018. godine u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev maloletnih tužilja preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 655/21 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ranijom presudom od 26.12.2018. godine razveden je brak zakonske zastupnice maloletnih tužilja i tuženog, deca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa dece i oca i tuženi je obavezan da na ime doprinosa izdržavanju maloletne dece plaća ukupno 15.000,00 dinara. U vreme donošenja navedene presude, maloletne tužilje su imale 9 i 6 godina, a u momentu podnošenja tužbe u ovoj parnici, radi izmene odluke o visini izdržavanja, imale su 10 i 7 godina. Maloletna tužilja BB je sada šesti razred osnovne škole, dok je ranije pohađala treći razred osnovne škole, a maloletna AA je sada treći razred osnovne škole, a u vreme donošenja ranije presude bila je u predškolskom uzrastu. Tužilac je u trenutku donošenja prethodne odluke o izdržavanju imao 44 godine, a sada ima 47 godina, i dalje je zaposlen u istoj firmi i ostvaruje zaradu od 38.000,00 dinara, a tokom 2019. godine od strane poslodavca imao je i druge uplate, prosečno mesečno između 135.000,00 i 155.000,00 dinara, koje su kasnije prestale. Tuženi je od donošenja prethodne presude postao vlasnik automobila, koji mu je poslodavac otplaćivao do 2020. godine. Mesečne potrebe za izdržavanje maloletnih tužilja procenjene su na 31.500,00 dinara za maloletnu BB i 31.300,00 dinara za maloletnu AA. Zakonska zastupnica maloletnih tužilja ima 49 godina, zaposlena i zarađuje oko 30.000,00 dinara mesečno i prima dečiji dodatak od 6.000,00 dinara mesečno, a takođe vodi svoj veb portal od koga još uvek nema novčanih primanja. Utvrđeno je da minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja iznosi oko 33.836,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, u nižestepenim presudama je ocenjeno da je došlo do promenjenih okolnosti u odnosu na maloletne tužilje i tuženog, koje opravdavaju izmenu visine izdržavanja određene ranijom pravnosnažnom presudom, pa je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilja sa iznosom od po 15.000,00 dinara mesečno.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Prema članu 164. Porodičnog zakona, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Članom 162. stav 2. istog zakona propisano je da ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, visina izdržavanja po pravilu ne može biti manja od 15 %, niti veća od 50 % redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
U nižestepenim presudama navedeno je da je na strani tuženog kao dužnika izdržavanja došlo do promenjenih okolnosti, koje se sastoje u tome da je tuženi tri godine stariji, da je i dalje zaposlen u istoj firmi, da ostvaruje zaradu od 38.000,00 dinara i da je tokom 2019. godine od strane poslodavca imao dodatne uplate, koje su pre donošenja presude prestale, kao i da je postao vlasnik automobila, koji mu je otplaćivala firma. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedene činjenice se ne mogu smatrati promenjenim okolnostima koje bi opravdavale povećanje visine izdržavanja u odnosu na raniju presudu, u smislu člana 164. Porodičnog zakona, tim pre što ukupno dosuđeni iznos izdržavanja od 30.000,00 dinara prevazilazi 50 % od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, što je protivno odredbi člana 162. stav 2. Porodičnog zakona. Takođe, prilikom ocene visine obaveze tuženog na izdržavanje maloletne dece, nisu pravilno ocenjene mogućnosti izdržavanja od strane zakonske zastupnice, koja takođe ima obavezu izdržavanja dece, u smislu člana 154. stav 1. Porodičnog zakona. Zato su obe nižestepene presude ukinute.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić