.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11187/2022
12.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija:, Gordane Komnenić predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik advokat Vladimir Mišković iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1900/22 od 05.05.2022. godine, na sednici održanoj 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1900/22 od 05.05.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1900/22 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 62559/20 od 17.12.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužioca od 13.09.2021. godine. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih mesečnih novčanih primanja, za period novembar 2017. godine – jun 2021. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih mesečnih novčanih primanja, za period mart 1999. godine – oktobar 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od ispunjenja uslova za izvršnost odluke do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da mu se na troškove parničnog postupka dosudi zakonska zatezna kamata od presuđenja do ispunjenja uslova za izvršnost presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1900/22 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi naknade štete zbog neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnina, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 15.12.2020. godine, a preinačena je podneskom tužioca od 13.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 2.538.256,97 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja, odnosno preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
