.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11191/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., preduzetnik – vlasnik Radnje za ... „BB“, protiv tužene „Banca Intesa“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4151/21 od 12.04.2022. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4151/21 od 12.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4151/21 od 12.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2367/21 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništava odredba tačke 3.5. Obaveznih elemenata ugovora o kratkoročnom kreditu za likvidnost br. ...-...-... od 29.07.2015. godine, u delu kojim je predviđena obaveza korisnika da banci plati naknadu predviđenu važećom Tarifom naknada za usluge banke u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita, odnosno ukupno 500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamaotm od 29.07.2015. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka isplati iznos od 33.050,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 4151/21 od 12.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da u predugovornoj fazi tužilac nije bio upoznat sa vrstom i visinom troškova kredita. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 19.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 500,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
